○Organizacija i liderstvo
Što je više ljudi iskreno, organizacija postaje skladnija, prijateljskija, a atmosfera prijatnija. Iskrenost je osobina ljudi čija je zarobljenost egom slaba ili onih koji deluju iz svesti. Suprotno tome, kada je u organizaciji više ljudi sa jakim egom, ona postaje nekooperativna, neskladna, a raste i broj nepravilnosti i nesuglasica.
Ljudi ne vole sukobe i ratove. Ako se dogodi sukob, ego želi da pobedi protivnika i da se obezbedi sopstvena sigurnost. Protivnik razmišlja na isti način. Zato je bolje da sukob uopšte ne nastane. Da bi se to postiglo, neophodno je izabrati lidere koji u svom unutrašnjem svetu nemaju sukobe. Ovo je važno na svim nivoima i u svim mestima. U suprotnom, pojavljuju se lideri sa snažnim egom koji će dati prioritet sopstvenoj sigurnosti i započeti sukobe. To izaziva nesigurnost kod ljudi, povećava broj naoružanih, podiže tenzije i vodi ka eskalaciji sukoba. Svest celog sveta o ovom začaranom krugu prvi je korak ka izboru dobrih lidera.
Građani smatraju da je vojska organizacija koja štiti njih i njihovu zemlju. Međutim, ako je lider države osoba sa jakim egom, poput diktatora, vojska postaje pretnja sopstvenim građanima. Na primer, opozicija politici može dovesti do hapšenja ili pucanja na građane. Dakle, vojska koja bi trebalo da štiti građane može postati pretnja. Zbog toga je bolje da vojska uopšte ne postoji.
Ako lider postane diktator sa snažnim egom, on deluje u svoju korist, ignorišući mišljenja naroda. Ako lider postane osoba koja deluje iz svesti, on se zalaže za opšte dobro i poštuje mišljenja naroda. Svi ostali lideri nalaze se negde između ovih krajnosti.
Kada lider sa snažnim egom dođe na vlast, on će učiniti sve da zadrži svoj položaj. Neće se povući čak ni posle mnogo godina, ići će toliko daleko da će promeniti zakone kako bi ostao na vlasti. Kada je takav lider diktator, koristiće politiku straha, narod će biti napadnut vojskom i neće moći da mu se suprotstavi. Ljudi moraju pažljivo birati svoje lidere.
Diktator donosi zakone kojima zabranjuje kritiku na svoj račun i na račun svoje države. To je ponašanje ega koje pokušava da zaštiti „ja“.
Pohlepan lider sa snažnim egom može se opisati rečima poput lažov, lopov i prevarant.
Čak i kada lider sa snažnim egom stekne više neprijatelja i njegova pozicija postane ugrožena, on neće popustiti u svom stavu. Nastaviće da koristi metode zastrašivanja kojima je ranije dominirao nad drugima. Za ego, popuštanje znači poraz. Međutim, kada situacija postane previše rizična, često se odlučuje na povlačenje ili bežanje.
Bilo da se radi o velikim državama ili malim grupama prijatelja, osobe sa snažnim egom vladaju ljudima pomoću straha.
Ego se plaši povrede, zbog čega lideri sa snažnim egom stalno strahuju od onih koji bi mogli da im se suprotstave. Zbog toga počinju da razmišljaju o načinima na koje mogu kontrolisati ljude. Narod gubi slobodu govora, a svakodnevni život postaje ograničen. Vlada na kraju menja zakone kako bi uhapsila one koji se protive njenim politikama.
Kada osoba sa snažnim egom postane lider, bilo u velikoj organizaciji poput države ili u maloj lokalnoj zajednici, teško će se odreći svoje pozicije moći čak i kada situacija u organizaciji postane loša i članovi je kritikuju. Kada se kritike pojačaju i demonstracije počnu, lider oseća opasnost po sebe i beži. To može biti u inostranstvo ili na neku skrivenu lokaciju u blizini, ali i dalje zadržava moć.
Ako pohlepni lider zloupotrebi svoju poziciju i to dovede do pogoršanja stanja u organizaciji, pojaviće se pojedinci koji žele da isprave tu situaciju. Međutim, lider vidi takve osobe kao pretnju koja bi mogla da ga ukloni s vlasti i pokušava da ih otpusti.
Lider sa snažnim egom nema problema da laže. Daje izjave koje ulivaju nadu u budućnost, ali ih kasnije ne ispuni. Na primer, tvrdi da ga moć ne zanima, dok istovremeno menja svoju poziciju kako bi zadržao uticaj. Takođe obećava razne reforme, ali one se često svode na površne ili lažne promene. Dakle, koristi se lažima kako bi privremeno rešio probleme.
Neki lideri sa snažnim egom su vešti govornici. S obzirom na to da je snažan ego povezan s jakim strahom, oni pažljivo prate protivljenja u svojoj okolini. Kada primete mogućnost otpora, brzo reaguju lažima kako bi smirili situaciju. Ako okolina nema sposobnost kritičkog razmišljanja i analize, često budu zavedeni tim lažima.
Kada lider sa snažnim egom dođe na vlast, često prenosi moć na svoje članove porodice ili postavlja svoje sinove na posebne pozicije. Tako se vlast u okviru iste porodice prenosi iz generacije u generaciju, a narod pati.
Postoje osobe koje su sposobne, inteligentne, proaktivne, glasne i autoritativne, elokventne, upečatljive, koje izgledaju zastrašujuće kada su ljute, odaju utisak uglednosti svojim izgledom i garderobom i imaju dostojanstven stav. Takve osobe prirodno bivaju birane za lidere unutar organizacija. Međutim, pre nego što se takva osoba izabere za lidera, mora se ispitati njena iskrenost. Od toga zavisi da li će odluke lidera biti korisne za sve ili samo za određenu grupu ljudi. Iskren i inteligentan lider, kada raspodeljuje resurse, teži pravednoj raspodeli koja uzima u obzir opšte dobro. Inteligentan, ali neiskren lider raspodeljuje resurse tako da koristi isključivo sebi i bliskim osobama.
Kada iskren lider kritikuje, to čini sa ciljem da pomogne rastu i razvoju osobe. Neiskren lider kritikuje kao oblik osvete zbog nepoštovanja njegovih zahteva ili kako bi osigurao da ne bude oštećen u budućnosti.
Ako osoba sa visokim sposobnostima, ali sa snažnim egom i neiskrena, postane lider, organizacija može privremeno ostvariti bolje rezultate. Međutim, na srednji i dugi rok dolazi do nejednakosti i autoritarnih odluka, što vodi korupciji unutar organizacije, a posledice trpe i stanovnici. Zato je prioritet odabrati lidera sa iskrenim karakterom, a potom iz tog kruga birati osobu sa visokim sposobnostima.
Ako se neko bira za lidera samo zato što je sposoban, to može dovesti do patnje članova tima. Lider bez iskrenosti i saosećanja prema drugima često počinje da napada one koji nisu dovoljno sposobni.
Lider sa snažnim egom često pripisuje zasluge svojih podređenih sebi.
Što više lidera vodi njegov ego, to su njegove odluke manje objektivne. Na primer, ljutnja, osveta, kompleksi niže vrednosti ili lični interesi mogu uticati na donošenje neprikladnih odluka.
Lider koji uzvraća na svaku uvredu nije prikladan za tu ulogu. Iako može rešiti trenutni problem, osvetnički motiv ostavlja dugoročne posledice, a osveta može doći nakon godinu dana, deset ili čak pedeset godina.
Ne treba birati za lidera osobu koja stvara osećaj straha od osvete. Osim toga, oni koji biraju takve lidere često to čine iz straha i donose odluke iz pristrasne perspektive.
Ako lider nije iskren, ta organizacija neće biti prijatno mesto za rad.
Ljudi sa lošim karakterom su neomiljeni, dok su oni sa dobrim karakterom voljeni. Ljudi ne žele da pripadaju organizaciji kojom upravljaju osobe sa lošim karakterom. Zbog toga je neophodno izabrati osobe sa dobrim karakterom za lidere. Osobe sa dobrim karakterom su one koje nisu toliko zarobljene egom i koje su svesne prisutnosti.
Ako je lider grub, oni članovi osoblja koji nisu grubi osećaju sramotu što pripadaju toj grupi, posebno kada to drugi saznaju.
Za lidera je poverenje važnije od titule. Da bi se steklo poverenje, potrebni su iskrenost i sposobnosti. Ako postoji poverenje, osoblje će slušati i delovati čak i bez formalne titule lidera. Ako lider ima samo titulu bez poverenja, osoblje će se pretvarati da se pridržava pravila samo površno.
Kada osoba sa jakim egom postane vođa, obrazac koji sledi često je sličan. Osoba sa jakim egom privlači sebi slične ljude, koji se okupljaju oko nje kao sledbenici i postaju "da-men". Ti sledbenici su vešti u laskanju i pokazuju ponašanja ili govore reči koje će obradovati lidera. Zauzvrat, lider ih posebno favorizuje, omogućava im brže napredovanje, daje posebne pozicije ili više plate i prihode u poređenju s drugima.
Kako lider i sledbenici imaju snažnu sebičnost, oni prvenstveno gledaju na sopstvenu korist. To izaziva osećaj nepravde kod vrednih članova organizacije, koji na kraju gube motivaciju jer im rad postaje besmislen i uzaludan. Oslabljuju se solidarnost i disciplina unutar organizacije, što dovodi do korupcije.
Na ovom nivou, teško je za vredne članove da prekinu takvo ponašanje lidera i njegovih sledbenika. Osobe sa jakim egom često su agresivne i sklone maltretiranju, zbog čega se drugi boje da ih kritikuju kako ne bi postali meta napada ili izgubili posao.
Osobe sa sličnim karakteristikama i jakim egom se često slažu i u početnoj fazi odnosa između vođe i sledbenika, to izgleda prijatno. Međutim, zbog nedostatka sposobnosti da kontrolišu svoje želje, vođa počinje da preteruje i da donosi nestabilne odluke. Na primer, može se desiti da sebi uzme nesrazmerno veliku ulogu, koristi imovinu organizacije na nepošten način ili donosi neprazne instrukcije. Sledbenici takođe postaju nezadovoljni ako im raspodela nije jednako bogata kao vođi. Oni su u osnovi „da-men“, boje se vođe i retko se usude da iskažu svoje neslaganje direktno.
Tako, niko ne može da zaustavi vođin ispad, a upravljanje organizacijom počinje da klizi u haos. Sledbenici počinju da osećaju da su i sami u opasnosti, što ih navodi da se okrenu protiv vođe. Počinje unutrašnja podela, a oni koji su do tada laskali vođi i uživali u njegovim privilegijama počinju da se ponašaju kao da ništa od toga nije postojalo i počinju da ističu pravdu. Tipično, vođa sa jakim egom, ma koliko bio loš, ume da okrivi druge, čak i lažući i tvrdeći da je on žrtva. Takođe, on to prvo iznosi pred spoljnim ljudima kako bi stekao podršku i izgradio povoljan položaj. U tom trenutku, vođa može pobjeći sa terena i sakriti se.
Ako organizacija preživi, a vođa na kraju napusti poziciju kroz niz okolnosti, to ne znači da je problem rešen. Neko od sledbenika, sa sličnim jakim egom, postaje novi vođa i ponovo zauzima uticajnu poziciju, što ponovo izaziva iste probleme. Čak i kada ozbiljni članovi ukazuju na greške koje su prethodno napravili sledbenici, oni to ne priznaju i sve prebacuju na odgovornost bivšeg vođe. Dakle, ljudi sa jakim egom stalno okrivljuju druge i ponavljaju iste greške, ne pokazujući nikakav napredak. I dalje uzimaju sebi više koristi i poklanjaju privilegije. Tako počinje negativni ciklus.
Da bi se prekinuo ovaj ciklus, potrebno je potpuno promeniti članove sa jakim egom. Međutim, sledbenici često imaju jaku volju za radom i veliku unutrašnju i spoljašnju moć. Stoga, da bi ih nova iskrena vođa zamenila, potrebno je da ima dovoljno snage i odlučnosti, kao i hrabrosti da se suoči sa njihovim nezadovoljstvom i mržnjom. To znači da već u fazi odabira vođe treba paziti da li osoba ima jak ego, i uvek odabrati onog koji je iskren. Dobra ili loša, posledica izbora vođe utiče na celu organizaciju. A da bi se organizacija popravila, potrebno je ogromno ulaganje energije.
U svetu gde narod širom sveta nema perspektivu da bira iskrenog lidera bez unutrašnjih sukoba, ljudi sa jakim ego-om lakše postaju lideri. U sistemu u kojem se bira kandidatura, svako ima pravo da postane lider. Ovaj sistem nije fer, jer pohlepni ljudi mogu da se pojave među kandidatima, a glasači će imati poteškoća da ih razlikuju. Dakle, postoji mogućnost da lider postane osoba sa jakim ego-om. Kada ovakvi ljudi postanu lideri, njihov ego se plaši poraza, pa oni počinju da zagovaraju militarizaciju svoje zemlje, tvrdeći da to može da služi kao odvraćajuća snaga. Međutim, ako i druge zemlje imaju lidere sa jakim ego-om, one počinju da osećaju istu vrstu straha, te počinju da povećavaju vojnu moć. Na ovaj način, mirno društvo nikada ne dolazi.
Kada se bira lider putem kandidature, osoba sa jakim ego-om će sigurno biti među njima. Među njima će biti ljudi koji žele poštovanje, koji teže moći i časti, ili lukavi ljudi. I oni koji su deo organizacije postaju nezadovoljni. Čak i ako postoji neko ljubazno i ugledno u društvu, oni koji svakodnevno provode vreme sa njim, kao što su članovi porodice ili kolege sa posla, znaju njegovu pravu prirodu. Za izbor lidera u društvu, potrebno je imati ovakvu perspektivu, a sistem izbora putem preporuka je prikladniji za izgradnju mirnog društva.
Iskreni lideri koje predlažu ljudi iz njihove neposredne okoline, a koji su upoznati sa njihovim privatnim životom, prikladniji su za izgradnju mirnog društva nego oni koji žele da postanu lideri.
Ako se svakodnevno radi na tome da budemo bez uma i u skladu sa sopstvenom svesti, želje će postepeno nestati. Zbog toga, takvi ljudi neće pokušavati da postanu lideri. Zato postoji potreba da ih okolina predloži za lidera. Takvi lideri nemaju unutrašnje sukobe, pa ne ulaze u sukobe sa drugima i mogu izgraditi mirno društvo.
Čak i ako se izabere skroman i iskren lider, ako je većina ljudi oko njega ljudi sa jakim ego-om, mišljenja lidera će biti ignorisana i brzo će biti ugušena. Važno je da iskreni lideri budu okruženi iskrenim liderima i članovima. To omogućava održavanje mirnog i stabilnog društva.
Kada narod nije svestan ili zanemaruje važnost izbora lidera, verovatno će na kraju postati vođa diktator. Tada će ljudi početi da kritikuju tog lidera. Međutim, neznanje i ravnodušnost naroda predstavljaju početak takvog razvoja.
Ego uvek traži protivnika za napad i bezgranično teži materijalnim stvarima. Ako osoba sa jakim ego-om postane predsednik ili premijer, nastojaće da proširi teritoriju još više. Za to će koristiti oružje i pribegavati podlim metodama da napadne protivnika. Zbog toga će okolne zemlje početi da se naoružavaju i jačaju vojnu moć, ali lideri sa jakim ego-om će pokušavati da izazovu sukobe sa svih strana i stvore prilike za invaziju. Dokle god lideri zemalja imaju jak ego, invazije i ratovi neće nestati. Za okolne zemlje, situacija u kojoj vlada mir i sigurnost nikada neće doći. Jedini put ka mirnom društvu je izbor lidera sa što je moguće slabijim vezama za ego. To treba da razumeju ljudi širom sveta i da takve osobe biraju za lidere. U suprotnom, mirno društvo neće ni postojati.
Svetski ljudi moraju shvatiti da je neophodno birati mirne ljude za lidere, kako bi došlo do mira.
Ako ponašanje i postupci lidera počnu da se razmimoilaze, bolje je razmisliti o promeni lidera. Možda počinje da se vidi prava priroda koja nema iskrenosti.
Mladiji zaposleni često nemaju jasnoću u vezi sa sopstvenim sposobnostima i sklonostima za određeni posao. Zbog toga lider treba da posmatra njihov rad i kroz neformalne razgovore sazna njihove lične karakteristike. Pokazivanje interesa i želja za razumevanjem dolazi iz ljubavi. Ljubav je sama suština svesti.
Čak i bez davanja saveta, samo slušanje i empatija prema zaposlenima stvara poverenje prema lideru. Slušanje i empatija dolaze iz ljubavi koja pokušava da prihvati drugog, umesto da ga negira.
Kada ljudi dožive da im neko saoseća sa njihovim iskustvom, osećaju veliku radost. S druge strane, saosećanje sa nekim drugom daje toj osobi radost i snagu.
Ako lider koristi agresivan način govora, zaposleni će se osetiti gušenima i početi da se povlače. Kada se koristi takav pristup, lider pokušava da kontroliše drugog kroz strah, što dolazi iz ega i vodi ka propasti. Ipak, neki ljudi mogu da okrenu ovu situaciju i koriste to da podstaknu rast druge osobe. U tom slučaju, nakon oštrog govora, lider bi trebalo da pokaže pažnju i nežnost, kako bi održao balans.
Ako lider odbije ideje od svojih zaposlenih, niko više neće iznositi predloge.
Kada lider sam promeni svoj način govora, pristupa, traženja i pomaganja, uključujući ljubav, poštovanje i zahvalnost, pokreti zaposlenih se menjaju.
Ne treba odmah pretpostaviti da je osoba koja često plaća račune ili daje poklone velikodušna i ima slab ego. Osobe sa jakim ego-om često to rade da bi se pokazale, jer im to zadovoljava njihov ego.
Lider mora reći teške stvari svojim zaposlenima, ali to treba da bude povremeno, inače će postati naporno. Iako ljudi koji često iznose kritike to rade iz dobrih namera, njihov ego često doživljava te primedbe kao optužbe, što može dovesti do otpora, nepoštovanja ili čak agresivnosti.
Kada dajemo savete, ponekad je bolje koristiti ošre reči ili pesimistički stav da bismo preneli poruku, iako obično treba koristiti 80% pozitivnih i 20% negativnih reči. Dobro je balansirati ove proporcije, u zavisnosti od trenutne situacije ili osobe kojoj se obraćamo. Ako je kritika previše, ljudi će početi da se povlače.
Iskusni ljudi mogu odmah prepoznati šta je dobro i šta nije u naporima početnika. Međutim, bolje je da se ne reaguje odmah, već da se sačeka. Ako se stalno kritikuje, ego osobe koja nešto radi oseća strah i neće se usuditi da preduzme hrabre korake. Bolje je sačekati da se osoba smiri i tada joj dati savete u manjim količinama, što je lakše prihvatiti i neće izazvati povlačenje.
Saveti ne dolaze do ljudi sa visokim ponosom i zatvorenim ušima. Zato, jedini način da se takvoj osobi nešto prenese je da čekaš da napravi grešku i postidi se. Tek tada, možda počne da obraća pažnju na savete drugih. Ako pokušamo da prisilimo nekog da otvori svoje zatvorene uši, njegov ego će postati još tvrdoglaviji. Ipak, čak i osobe sa visokim ponosom mogu da počnu da veruju i slušaju ljude koji ih sa ljubavlju saslušaju, što pomaže da se omekša njihov tvrdoglavi stav. Upravo zbog toga ljudi sa širim razumevanjem često lakše omekšavaju srca tvrdoglavih.
Bez obzira na to da li je lider strog ili ljubazan prema osobi koja se muči sa zadatkom, poboljšanje je obično minimalno. Međutim, kada se koristi ljubazan pristup, postoji mala šansa da dođe do poboljšanja. To se dešava zato što osoba želi da uzvrati za to što nije bila kritikovana zbog svojih grešaka i zbog pomoći koju je dobila. Osnovni princip je pristupati sa ljubavlju.
Ako neko pravi mnogo grešaka na poslu, bolje je razmisliti o tome da li je dodeljeno pravo mesto. Ako se vičemo na njega, samo će prestati da pokušava. Kroz pravilnu dodelu zadataka, osoba će shvatiti da problem nije bio u njoj. Kada je posao blizak njenim sposobnostima, njena intuicija postaje oštrija, a sposobnosti se razvijaju. Kada se radi nešto što nije njena jača strana, intuicija je slabija.
Osobe sa slabijim ego-om, iskrene, sposobne, sa visokim nivoom razumevanja, motivisane, pedantne, sposobne da obuzdaju svoje želje i brižne prema kolegama su lakši za rad. Čak i ako lider nije savršen, oni će pomoći. S druge strane, rad sa osobama sa jakim ego-om i niskim stepenom iskrenosti je pun izazova. Takvim osobama lider mora da posveti više pažnje, što mu pomaže da razvije konkretne strategije. Delegiranje ovakvih organizacija liderima može biti efikasno, jer iako izazov izgleda teško, može doneti rast i nova saznanja.
U organizaciji, čak i kada lider daje jasne instrukcije, neki ljudi neće obavljati svoj posao kako treba. U tom slučaju, najbolje je da ih povežete sa nekim ko je odgovoran. Osobe koje ne obavljaju svoj posao kako treba, obično imaju nekog s kim se dobro slažu i kome veruju. Ako ih povežete sa tom osobom, potrudiće se da ne naruše međusobno poverenje. Ego obično neprijateljski gleda na ljude kojima ne veruje, ali pokušava da se ponaša kako bi se dopao ljudima kojima veruje. Međutim, dramatična poboljšanja neće biti odmah.
Osobe koje imaju snažnu želju za sopstvenim interesom najbolje funkcionišu u sistemu koji koristi nagrade za uspeh. Ego ove osobe može da proizvede velike napore ako je to u njenom interesu. U organizaciji, ove osobe često traže krivicu drugih kada ne postignu željeni rezultat, što stvara negativnu atmosferu. Najbolje je da ih stavite u situacije u kojima se ne mogu izgovarati.
Nije preporučljivo staviti osobe sa jakim ego-om i one sa slabim ego-om u isti tim. Osoba sa jakim ego-om će početi da iskorišćava osobu sa slabim ego-om, a ta osoba će izgubiti motivaciju.
Organizacija i lideri koji su utemeljeni na principu bez uma i koji teže da budu u svesti idu ka harmoniji.
○Novac u društvu
Političke, ekonomske, obrazovne, socijalne, zdravstvene, naučne i zabavne industrije međusobno utiču jedna na drugu. Problemi koji nastaju u svim tim industrijama gotovo su uvek direktno ili indirektno povezani sa novcem. Razlog tome je što postoji širi okvir pod nazivom "novac". Rešenja za te probleme mogu se pronaći u društvu koje se oslobodilo novca.
Za razvoj nauke koji je omogućio ljudima da iz džungle i polja dođu do slanja raketa u svemir i međunarodnih komunikacija putem interneta, društvo zasnovano na novcu bilo je efikasno. Ovaj sistem stimulisao je ego želje za sticanjem, što je dovelo do konkurencije i ratova, a time i razvoja tehnologije, intelekta i organizacija, što je rezultiralo većom udobnošću. Ipak, te naučne i tehnološke inovacije počele su da imaju negativan uticaj na okolinu, približavajući nas samouništenju.
U društvu zasnovanom na novcu, preduzetnici sa željom za sticanjem novca lakše ostvaruju poslovni uspeh. Osobe koje žive sa većim stepenom svesti obično nemaju tako snažnu želju. U društvu zasnovanom na novcu, posedovanje novca takođe znači posedovanje moći, ali pošto je osnovna dinamika borba za novac, nemoguće je izgraditi mirno društvo. Kada se stvori društvo u kojem ljudi nemaju potrebu za novcem, ljudi sa višim stepenom svesti postaju lideri, a društvo se oblikuje bez sukoba, uz očuvanje prirodnog okruženja.
U društvu zasnovanom na novcu, visoka inteligencija direktno je povezana sa dobrim obrazovanjem, a dobro obrazovanje otvara vrata zaposlenja u dobrim firmama sa stabilnim i visokim platama. To zauzvrat omogućava državama da razvijaju kadrove potrebne za takmičenje sa drugim državama. Društvo je strukturirano na osnovu novca. Ovaj sistem temelji se na sticanju, dok ne uzima u obzir suštinske stvari kao što su svest i postojanje.
U društvu zasnovanom na novcu, ljudska želja za sticanjem raste, što pomera vrednosti ka sticanju. Sticanje novca, stvari, pozicija, slave, ljudi, tehnologije. "Ja", odnosno ego, je taj koji se raduje sticanju. Ego uništava resurse koje prirodni ciklus može da obnovi. Kada se živi sa višim stepenom svesti, želja za sticanjem slabi, a sticanje se svodi na minimalne potrebe unutar prirodnog ciklusa.
U društvu zasnovanom na novcu, neumorna želja ega tera ljude da prave više stvari, prodaju više i u tom procesu nastavljaju da troše prirodne resurse, dok se količina otpada povećava. Ekonomski rast je samo ponavljanje ovog ciklusa. Prirodna sredina se uništava u suprotnom odnosu sa ekonomskim rastom.
Društvo zasnovano na novcu, koje stalno traži više, jača ego i udaljava ljude od stanja bez uma. U tom procesu, moralnost i umerenost slabe.
Društvo zasnovano na novcu je društvo ličnih dobitaka i gubitaka, pa se pravila i regulative za zaštitu ličnih interesa postepeno povećavaju i postaju sve složenija.
Iako pravila postaju detaljnija, uvek se nađe neko ko ih zaobilazi, naročito kada se u mešavinu umeša želja za novcem.
Kada se navikneš na obrok sa blagim ukusom, postaje jasno koliko su namirnice u društvu zasnovanom na novcu zapravo previše začinjene. Stimulansi izazivaju zavisnost. Kada ljudi postanu zavisni, dolazi profit. U isto vreme, broj obolelih raste. Zavisnost je takođe ego.
Društvo zasnovano na novcu je društvo u kojem se novac oduzima. Zato se rađaju pobednici i gubitnici. Tako beskućnici i ljudi sa niskim primanjima nastavljaju da postoje širom sveta, već vekovima. Društvo zasnovano na novcu nije sistem u kojem svi mogu da žive bolje od običnog, već je to sistem koji stvara nepravdu. To je igra u kojoj pobeđuju oni koji su vešti u zarađivanju novca, dok mali broj bogataša monopolizuje novac, a većina ljudi postaje siromašna.
0 コメント