Biti povređen, to je ono što ego najviše izbegava.
Kada smo zarobljeni u egou, prihvatanje saveta drugih ljudi postaje gubitak. Kada ego oslabi, počinjemo da cenimo savete drugih.
Ako ste odrasli u svetu gde je važno pobediti, kao što je to često slučaj u sportu, i dalje ćete u odraslom životu imati tendenciju da se takmičite sa drugima. Čak i u običnim razgovorima, često pokušavate da budete bolji od drugih. To može postati naporno za okolinu i problematično za veze, a osoba koja to radi često nije ni svesna svog ponašanja.
Ego uvek stvara neki cilj za napad. Uživajući u osećaju superiornosti, očekuje pad druge strane, bilo da je to na poslu ili u školi.
Kada ego vidi nešto veće ili više od sebe, oseća inferiornost. S druge strane, kada vidi nešto manje ili manje od sebe, oseća se superiorno.
Kada se razume ego i um se smiri, postaje jasnije kako ego drugih ljudi funkcioniše.
Što više poznajemo ego, to bolje razumemo razloge za ponašanje drugih.
Osobe sa jakim egom, one sa slabijim egom, i oni koji su u stanju svesti, počinju da pokazuju slične obrazce ponašanja. Oni koji imaju sličan nivo privrženosti egu obično se povezuju i stvaraju prijateljstva, jer se njihovi odnosi smatraju ugodnim. Međutim, ako je ego jak, dolazi do većih sukoba, dok su sukobi manji kada je ego slabiji.
Kada je ego jak, dolazi do neiskrenosti. Neiskrena osoba, bez obzira na to koliko lepe reči izgovara, na kraju će otkriti svoje prave namere kroz svoje ponašanje. Ono što govori nije u skladu sa onim što radi.
Ego često uobličava obične događaje, dajući im veći značaj nego što zaslužuju, i prenosi ih na druge. Razmišljanje uvek ocenjuje stvari na osnovu superiornosti, inferiornosti, dobra i zla. Deca imaju manju sklonost tome, ali kako postaju odrasli, ta sklonost se pojačava.
Ego menja svoje ponašanje u zavisnosti od osobe sa kojom komunicira. Što je ego jači, to je jači tendencija da se međuljudski odnosi vide kroz prizmu moći i subordinacije. Prema onima koji su stariji, ego se ulizuje, ton glasa postaje viši, dok prema onima koji su mlađi, ego postaje arogantan, ton glasa niži. Osobe koje imaju sličan tip ponašanja obično se okupljaju jer im je zajednička dinamika prijatna. Kada ovakav tip postane lider, okuplja se još više ljudi sličnog karaktera, što oblikuje organizacionu kulturu.
Kada osoba sa jakim egom postane vođa, ona se ponaša autoritativno prema podređenima, a podređeni ne mogu da izraze svoje mišljenje i slepo se pokoravaju. Ovi podređeni takođe postaju autoritarni prema onima koji su ispod njih, a oni ni njima ne mogu da daju kritiku. Ovo je neprestani ciklus. Kao što su sreća i patnja povezani, tako su sadizam i mazohizam povezani kao suprotnosti koje proizlaze iz prirode ega.
Ego donjeg podređenog postaje stidljiv i ne može da iznese svoje mišljenje, jer ne želi da ga njegov nadređeni kritikuje. To izaziva nezadovoljstvo kod nadređenog, koji zatim kritikuje donjeg podređenog i zahteva poboljšanja. Međutim, ego nadređenog takođe ne voli kada ga šef kritikuje, zbog čega ne može jasno da izrazi svoje mišljenje. Donji podređeni tada pomisli: "Zar nisi ti isto kao i ja?" Ego je uvek više usmeren ka spoljašnjem svetu nego ka unutrašnjem, pa je teško prepoznati sopstvenu kontradiktornost. Ovo je nešto što se dešava u organizacijama ljudskog društva.
Ego je slab prema autoritetu i moći drugih, prema stvarima koje deluju veliki i jaki. Kada se suoči sa nekim koga ne može pobediti, ego postaje stidljiv i postaje "yes-man". S druge strane, ego ima tendenciju da vidi mekane lidere kao lakše za upravljanje i počinje ih smatrati inferiornim. Da bi se održao odnos sa osobama koje imaju jak ego, lider mora biti ne samo iskren, već i sposoban.
Osoblje koje slepo sluša vođe ili se boji lidera često pokazuje sličnu ponašanje prema onima koje vođa grubo tretira. S druge strane, ako lider pokazuje poštovanje prema nekome, to osoblje ima tendenciju da slepo sledi. Ovo je ponašanje koje dolazi iz nesigurnosti, straha i samozaštite, svi povezani sa egom. Osobe koje su manje vezane za ego ponašaju se sa ljubavlju i poštovanjem prema svima, bez obzira na to kako lider postupa prema drugima, jer nisu obuzeti strahom.
Slabašna ponašanja ili nemogućnost da se izrazi mišljenje ne znače nužno da ego nije prisutan. Iza toga se često kriju nesigurnost, strah od odbacivanja i tvrdoglavost. Kada je neko bez uma, oni se ponašaju prirodno, bez da su obuzeti tim strahovima.
Ego oseća zavist prema ljudima koji su u njegovom dometu, dok ih obožava kada su izvan njegovog domašaja.
Kada ego vidi nekog drugog kako koristi priliku za sopstvenu korist, on želi da to omete.
Kada neko postigne bilo kakav uspeh, uvek će biti neko ko će ga zavideti. U društvu koje nije u stanju da prevaziđe svoju želju za posedovanjem, ljudi osećaju nedostatak. Zbog toga, ljudima koji ne rade ono što vole ili nisu uspeli u nečemu, priče o onima koji rade ono što vole mogu izgledati kao samohvalisanje.
Ego razmišlja o dobitku i gubitku, pa će se smeštati i razgovarati sa nekim sa osmehom dok je ta osoba prisutna, ali kada ta osoba ode, neće oklevati da izgovori loše stvari. Ako ovo ne prepoznamo, možemo postati nepoverni prema ljudima, ali ego smatra ovakav način interakcije normalnim, pa je bolje ne obraćati previše pažnju na to.
Ljudi se sukobljavaju zato što imaju ego.
Osobe koje ne vole ljude zapravo ne mrze osobu samu, već mrze ponašanje ega te osobe, tj. njene reči i postupke koji dolaze iz "ja". Zbog toga, oni vole decu i životinje. Bića koja nemaju razvijenu sposobnost razmišljanja nemaju zlu nameru. Čak i među onima koji imaju razvijen razmišljajući um, postoje ljudi čiji je ego slabi.
Sramežljivost je takođe ego. Kada ne znamo šta da kažemo osobi ili se brinemo o tome šta će misliti o nama, to je sve deo našeg razmišljanja. Kada postanemo bez uma, ove misli neće dolaziti, i razgovaraćemo ili ćutati bez da postanemo previše aktivni ili previše pasivni.
Nepodnošenje tišine kada razgovor stane je znak anksioznosti i razmišljanja. Kada postanemo bez uma, te misli neće postojati.
Kada je osećaj inferiornosti jak, kao reakcija na to može se javiti želja da se pokažemo većima, želja da postanemo važni i želja da nas drugi doživljavaju kao moćne. Ovo može dovesti do stvaranja nečega, kao što je započinjanje biznisa, traženje moći ili statusa, ili postajanje upadljivim.
Osobe koje imaju snažan osećaj inferiornosti ili zavisti mogu tokom razgovora pokušati da obezvrede drugu osobu, ili da istaknu ono što je osobi neprijatno. Na ovaj način osećaju da su u prednosti. Oni će možda imati iluziju da su pobedili u tom trenutku, ali dugoročno gledano, to ih može učiniti nepoželjnim. Ako je ličnost loša, održavanje dobrih odnosa postaje teško, i odnosi će se često ponavljati u svim situacijama.
Kada ego primeti nesigurnost ili nesavršenost u sebi, on će iste karakteristike tražiti i u drugima. On upoređuje sebe sa drugima, i koristi njihove prednosti ili slabosti da bi sebi obezbedio osećaj sigurnosti ili nesigurnosti, ili da bi se osećao superiorno. Ego oseća nesigurnost u vezi sa nesavršenim "ja". Kada postanemo bez uma, više nemamo to nesavršeno "ja", i zato nemamo osećaj nesigurnosti.
Kada se ukaže ego druge osobe, koji je povezan sa njihovim inferiornostima ili zavišću, i ako ukažemo na to, ta osoba ponekad može da prepozna i poboljša svoje ponašanje, ali u nekim slučajevima može doći i do negativne reakcije. To zavisi od odnosa i situacije.
Kada je ego jak, često se javljaju gnev i ljutnja, naročito kada se osećamo oštećenima.
Kada se suočimo sa snažnim gnevom ili strahom, može doći do telesnih reakcija, kao što je bol u stomaku, na primer, kao što se dešava kada imamo stres. U tim situacijama, čak i kada postanemo bez uma, možda neće biti lako smiriti se odmah, i biće potrebna koncentracija i strpljenje. Suočavanje sa gnevnim egom je efikasan način da se oslobodimo ljutnje. Ako gnev traje duže vreme, može dovesti do bolesti.
Ego često širi tračeve i govori loše stvari iza tuđih leđa. U takvim trenucima, obično se priča malo izmenjena, tako da se priča prilagođava da bi bila povoljnija za osobu koja priča, dok se druga osoba na neki način omalovažava. Onaj ko sluša, može pomisliti da je to potpuna slika situacije samo na osnovu tih informacija. Da bi bilo fer, potrebno je saslušati obe strane. Ako osoba koja širi tračeve nije previše zarobljena svojim egom, obično će jednostavno objasniti činjenice, bez izgovaranja izgovora ili kritika, i neće ulaziti u isto ponašanje kao osoba koja širi tračeve. Za mirne i čiste ljude, prljave i zle radnje nisu opcija.
Osobe koje stalno šire negativne priče o drugima, zapravo su pod uticajem svog ega. One žele da se prikažu boljima ili da vide nekoga kako pada, pa stoga iskrivljuju istinu. Osobe sa slabim egom obično ne govore loše o drugima i ne šire negativne priče.
Kada neko širi loše priče o drugoj osobi, postoji mogućnost da će osoba koja sluša početi da misli "Možda i o meni govore loše". To može dovesti do toga da osoba koja voli da širi tračeve više neće moći da govori iskreno, a ljudi sa dobrim karakterom počinju da se distanciraju.
Kada nas neko optužuje, prirodno je da želimo da se branimo ili izgovaramo izgovore. Međutim, ako tada ostanemo tihi i strpljivi, to postaje trening za to da ne budemo pod uticajem ega.
Ego lako postaje ljut kada oseća da će neko otkriti njegove greške. To je otpor ega da prizna poraz.
Ljudi koji stalno prigovaraju retko mogu da izgrade harmonične odnose, bilo u porodici, bilo na poslu.
Što je ego slabiji, to postajemo samostalniji. To znači da nestaje zavisnost od drugih. Međutim, budući da svaki čovek ima ego, postoji potreba za zavisnošću, zbog čega dolazi do zamora u međuljudskim odnosima. Stoga je važno razmisliti o distanci. Postoje odnosi koji funkcionišu bolje kada se viđate samo nekoliko puta godišnje, a postoje i odnosi koji funkcionišu bolje ako se viđate svaki dan. Čak i ako se viđate svaki dan, neki odnosi mogu biti uspešni ako se viđate samo dva sata dnevno, dok postaju stresni ako provodite osam sati zajedno. Čak i sa partnerom, postoje trenuci kada želite biti sami nakon što ste nekoliko dana zajedno. Preporučuje se da razmislite o učestalosti viđanja u zavisnosti od usklađenosti sa osobom sa kojom se viđate, jer to može smanjiti probleme u međuljudskim odnosima, bilo da se radi o porodici, partneru ili prijateljima.
Biti svestan znači biti samostalan. Zavisnost od drugih takođe dolazi iz naših misli, kao što su želje za društvom jer se osećamo usamljeno ili stalno traženje pomoći od iste osobe.
Što je zavisnost u odnosu veća, to je lakše da dođe do pogoršanja tog odnosa, bilo u poslu, bilo u privatnom životu.
Iako se čini da ljudi biraju svoj život, oni zapravo nesvesno ponavljaju ponašanja koja su oblikovana njihovim prošlim iskustvima. Na primer, žene koje često doživljavaju neverstva obično biraju muškarce koji su skloni tome. Muškarci koji se zadužuju ponovo se nađu u situacijama kada se ponovo zaduže.
Postoji zajednička osobina kod ljudi koji vrše nasilje – to su ljudi sa jakim egom. Oni koji su duboko u svom egou skloni su nasilju i agresivnim ponašanjima. Budući da ne vide ništa osim sebe, imaju nisku sposobnost da se saosećaju sa tuđom boli.
Što je ego jači, ljudi imaju više različitih mišljenja o drugima, što može dovesti do isključenja ili podela u organizacijama.
Loši karakteri su često svesni svog ponašanja, ali teško menjaju sebe, jer nisu svesni da su pod uticajem svojih nesvesnih misli.
Ego može pokazivati ekstremno hladna ponašanja kao što su ignorisanje ili prekidanje kontakta, ali s druge strane, kada prihvati nekog, postaje veran. Svestan um nije zarobljen ni u jednom ni u drugom, i pokazuje istu ljubav prema drugoj osobi bez obzira na njen stav.
Nagla razmišljanja dovode do određenih postupaka. Ako su ti postupci uvredljivi ili nasilni, to postaje bolno za osobu s kojom se komunicira. Ove radnje često su pokrenute kroz sećanja iz prošlosti. Ako ne postanemo svesni tih obrazaca, nećemo moći da prekinemo takvo ponašanje koje povređuje druge. Jaki emocionalni ožiljci lako mogu zauzeti um, što vodi ka negativnim postupcima.
Deca koja nisu imala ljubav i pažnju u detinjstvu ili su bila izložena diskriminaciji i zlostavljanju, često kasnije razvijaju antisocijalno ponašanje i mogu izazvati nevolje. Duboko u sebi osećaju usamljenost i koriste negativne postupke da privuku pažnju drugih, poput izazivanja buke ili vožnje motociklom ili autom u opasnom ponašanju da bi privukli pažnju. Takvi postupci dolaze iz nesvesnih naglih misli koje su rezultat prošlih sećanja i oblikuju ponašanje te osobe. Ako često ometaju druge, s vremenom mogu izazvati mržnju, što ih dalje tera da se bune, stvarajući začarani krug. I za ovo je rešenje postizanje stanja bez uma. Potrebno je biti svestan, pažljivo pratiti misli i kada prošla sećanja ponovo automatski izađu na površinu, prepoznati da su to privremena osećanja i vratiti se u stanje bez uma. To postaje navika ako zaista odlučimo da se posvetimo tome.
Osobe koje se ponašaju grubim i nepažljivim ponašanjem prema sebi obično će biti tretirane na sličan način od drugih. Oni koji poštuju sebe, biće poštovani i od drugih.
Ako se neko stalno ponaša nesigurno, doživeće veći broj kritika i napada od drugih. Ego uvek traži osobu koja će biti meta napada, a ljudi sa nesigurnim stavom to nesvesno privlače. To je idealan cilj. U situacijama kada je potrebno ostvariti rezultate, bilo u poslu ili sportu, nesigurnost dovodi do toga da ih drugi optuže. Ego drugih ljudi se plaši da će biti poraženi ili da će doživeti gubitak. Preterana sigurnost može izazvati opuštanje, ali kada smo bez uma, nismo vezani za nivo sigurnosti.
U svakodnevnom životu svi se ponašamo uobičajeno i prirodno. Međutim, ponekad iznenada misli postanu impulsivne i prošla sećanja se ponovo aktiviraju, što dovodi do iznenadnih hladnih ili agresivnih reakcija i promena u ponašanju. Kasnije se stanje smiruje i sve se vraća u normalu. Ako se ovo često dešava, postaje iscrpljujuće za ljude koji su u kontaktu sa tom osobom.
Kada pijemo alkohol, prošla sećanja se lakše aktiviraju. To može dovesti do pijanstva, plakanja, ili do toga da se pojave seksualni impulsi koji obično ostaju potisnuti. Sve su to nagla razmišljanja.
Svatko ima svoje nesvjesne misaone navike, a spontane misli mogu biti urezane duboko u srce. To mogu biti osjećaji manje vrijednosti, traume, zavist, mržnja ili razmišljanje samo o vlastitoj koristi. Ako toga nismo svjesni, naše ponašanje može smetati drugima, narušiti naš ugled i izazvati napade. Prvi korak može biti sjesti mirno na samo tri minute dnevno, zatvoriti oči i usmjeriti pažnju na srce. U tom trenutku pojavit će se različite emocije. Promatrajući svaku od njih, možemo shvatiti kako nas one kontrolišu. Ovo je prvi korak ka promjeni. Ponavljanjem ovog postupka razvija se navika da primijetimo emocije svaki put kada se pojave. Kada ih osvijestimo, misli se zaustavljaju i prestajemo biti pod njihovim utjecajem. Tako nesvjesne misaone navike postepeno nestaju.
Ako ne obraćamo pažnju na svoje misli, lako nas mogu preplaviti. U početku se stalno obraćanje pažnje može činiti napornim, ali kada postane navika, život bez uma (bez uma) postaje lakši.
Kada stanje bez uma postane navika i kada se postigne mirnoća srca, to može biti samo privremeno odsustvo briga. Međutim, suočavanje s krizom može opet uzrokovati nemir u srcu.
Dok god je čovjek vođen egom, teško je u potpunosti eliminirati napade na druge. Sve dok postoji "ja," uvijek ćemo nastojati zaštititi i uzdići sebe. Kada ego doživi neprijatnost, napad na druge počinje. Kako će napad biti doživljen zavisi od osobe i situacije, a to može odrediti da li je u pitanju zlostavljanje ili ne. Iako je dobro širiti svijest o tome da je zlostavljanje loše, za osobe s jakim ego vezama, moral postaje samo površna priča, dok će u praksi težiti nadjačavanju drugih. Zlostavljanje se često događa kada se ljudi na duži period nađu u istom okruženju. Stvaranjem okruženja koje takve situacije izbjegava može se spriječiti zlostavljanje. Povremene neprijatnosti mogu služiti kao pouka da se od takvih osoba treba držati podalje.
Kako ego slabi, smanjuje se i želja da se ozbiljno pobijedi protivnik ili razvija natjecateljski duh. Uvjerenje da je pobjeda nužna ili da nema smisla ako se ne pobijedi također je oblik vezanosti i manifestacija ega, što može uzrokovati patnju.
Čak i ako situacija izgleda kao natjecanje, ako nema opsesije pobjedom i porazom, to može biti samo prijateljska igra, zabava ili korisna fizička aktivnost. Kada se počne vezivati za pobjedu i poraz, rađa se patnja i osjećaj nadmoći, što su manifestacije ega.
Postizanje vrhunca znači suočavanje s patnjom kada taj vrhunac prođe – ako postoji vezanost za njega.
Svakodnevno postizanje stanja bez uma ne treba postati još jedna vrsta vezanosti. Bez opterećenja formom, jednostavno se opustite i dozvolite sebi da budete bez uma.
Ako se previše trudite da se ne vezujete, to može postati kontraproduktivno.
Čak i kada navika bez uma postane rutina, povremene misli straha ili patnje mogu se pojaviti iznenada. Međutim, kada je bez uma postalo navika, te misli se brzo prepoznaju i samo se posmatraju dok nestaju.
Kada se nešto novo pojavi u svetu, obično se suočava sa kritikama. Mobilni telefoni, računari i internet su svi prošli kroz to. Iza kritika često stoje misli straha, nesigurnosti, odbijanja ili vezanosti za prošlost.
Trka za materijalnim stvarima nije ni dobra ni loša. Kada ih dobijemo u izobilju, dolazimo do spoznaje da nas one suštinski ne čine srećnima.
Pod stresom, ljudi počinju da razmišljaju o sebi i uzrocima tog stresa. To može dovesti do pokušaja da se isprave sopstvene greške ili da postanu mudriji. Iako je prirodno želeti izbegavanje patnje, suočavanje s njom direktno vodi ka ličnom razvoju.
Kada shvatimo da se svi ljudi suočavaju s patnjom zbog prisustva ega, razvijamo empatiju i saosećanje prema drugima. To može pomoći u smanjenju osećaja zavisti ili ljutnje koji se povremeno javljaju.
Ako se u brak uđe s vrednostima usmerenim na spoljne stvari, to može doneti duhovnu patnju. Nedostatak slobodnog vremena, ograničena finansijska sloboda, stres izazvan ponašanjem partnera, osećaj obaveze da se zadrži posao i strah od budućnosti – sve to potiče iz težnje za nečim izvan sebe. Međutim, to takođe može biti odlična prilika da se otkriju suštinske unutrašnje vrednosti.
Ako partneri u vezi ili braku ne shvate da oboje postoje kao svest, ego koji daje prioritet „ja“ počinje da ima razne očekivanja od druge osobe. Kada ta očekivanja nisu ispunjena, ona se pretvaraju u razočaranje. Kada su obe strane s izraženim egom, očekivanja su velika, a nezadovoljstvo prema partneru raste. Očekivanja i razočaranja su proizvodi misli. Kada su obe strane s manjim egom, umesto očekivanja razvija se veće saosećanje prema partneru.
Ego uvek razmišlja o tome šta će doneti radost „meni“ i na taj način postavlja očekivanja, što može voditi do razočaranja.
Kada neko od nas očekuje nešto, delovati iz straha da ne razočaramo tu osobu nije intuitivno već predstavlja zaštitu ega. Međutim, delovati iz ljubavi prema dobrobiti druge osobe znak je iskrenih osećanja.
Ego ne može mirno da sedi. Kada nema ničega što treba raditi, pojavljuje se osećaj anksioznosti. Zato ego uvek želi nešto da misli ili radi, osećajući da „mora nešto učiniti“.
Ego ne može da podnese dosadu ili usamljenost, pa se okreće telefonu ili druženju s prijateljima kako bi se ometao. Ova osećanja takođe dolaze iz misli, ali nestaju kada se dostigne stanje bez uma.
Ako iznenada dođe do zdravstvenih problema i hospitalizacije, osoba se može osećati nesigurno. U takvim trenucima, praktikovanje stanja bez uma pomaže da shvatimo kako je um preokupiran mislima straha. Kada postignemo stanje bez uma, strah se može posmatrati objektivno. Iako to neće doneti sreću, predstavlja dobru vežbu.
Kada smo u stanju bez uma i postojimo kao svest, nema podele. Kada razmišljamo i izražavamo se rečima ili pisanjem, podela nastaje – na dobro i loše, brzo i sporo, srećno i tužno. Stanje bez podele je stanje bez misli. Reči su korisne za objašnjenje ovog stanja, ali samo do tačke ulaska u njega.
Svest postoji čak i bez misli, ali misli ne mogu postojati bez svesti.
U svakodnevnom životu ponekad dolazi do maštanja. Maštanje je misao koja stvara priče o očekivanjima ili strahovima. Snovi tokom spavanja takođe mogu biti priče koje misli stvaraju iz dnevnih iskustava, ili ponekad mogu biti rezultat intuicije.
Radost zbog postizanja nečega je privremena. Što je ego jači, to je teže postići zadovoljstvo, bez obzira na količinu postignutog.
Moć razmišljanja je alat. Kao i mobilni telefon, ako se pravilno koristi, veoma je koristan, ali ako se na njega oslonimo previše, može nas preplaviti i stvoriti zavisnost.
Zavisnosti poput alkoholizma, zavisnosti od droga, video-igara i slično, potiču iz nesvesnih misli koje preuzimaju um. To su sećanja na prijatne ili ugodne trenutke iz prošlosti, koja kontrolišu ponašanje osobe i teraju je da ponavlja iste radnje. Nesvesne misli su spontane misli koje ne kontrolišemo.
U društvu zasnovanom na novcu, prodaju se stvari koje donose radost egu. To su stvari koje pružaju stimulaciju, izazivaju zavisnost ili skandal. Jaki ukusi, slatka hrana, pričljive i zabavne osobe, zabava, filmovi, igre, borilački sportovi, i druge stimulativne aktivnosti preferiraju se nad mirnim prizorima prirode. Sve ovo podstiče čula i pomaže da se izbegne dosada. Ego uvek traži nešto novo, a mir i tišina mu ne prijaju. Ipak, nakon boravka u bučnim sredinama, često se može osetiti spokoj kada se pređe u tišinu. To je prijatan osećaj postojanja kao svesti.
Ego stalno traži stimulaciju. Kada se na to navikne, stanje bez uma može mu se činiti dosadnim. Tada se smanjuje ozbiljnost pristupa bez uma, a često se zaboravi nakon tri dana. Za rad na bez uma potrebna je čvrsta odluka i dugoročna istrajnost.
Kada nešto vidimo i zapamtimo, možemo se toga prisetiti u neočekivanim trenucima. Što je to nešto jasnije ili privlačnije, to je veća verovatnoća da ćemo ga pamtiti. Ako ga stalno gledamo, stvoriće se osećaj bliskosti. Kada nesvesno reagujemo na spontane misli, naše telo deluje u skladu s tim mislima – kupujemo stvari ili idemo na određena mesta. Reklame su očigledan primer ovoga.
Ego razvija nauku i tehnologiju kako bi pobedio u konkurenciji i ostvario dobit. Međutim, ako razvoj nauke i tehnologije nije praćen razvojem rada na bez uma kod ljudi, takav napredak može dovesti do samouništenja.
Čovek se plaši smrti i pati zbog nje, ali čak i da smrti nema, patio bi zbog starenja. Kada se to shvati, percepcija smrti se menja.
Materijalne stvari će se neminovno urušiti. Kuće, biljke, telo, pa čak i sunce. Jedina stvar koja traje večno u ovom svetu jeste svest.
Lišće je u početku sočno i meko, ali vremenom se osuši, postane kruto i opadne. Ljudsko telo je u mladosti sočno i fleksibilno, ali starenjem postaje kruto, gubi vlagu i na kraju umire. Slično tome, ljudi čije su misli otvorene, fleksibilne i pozitivne imaju slabiji uticaj ega i često deluju mladalački. S druge strane, tvrdoglavi ljudi, koji nisu spremni da slušaju i čvrsto se drže svojih uverenja, pod jačim su uticajem ega. Postoje stariji ljudi sa mladalačkim duhom, kao i mladi koji već deluju kao da su ostarili.
Bebe nemaju znanje o tome da pčela može da ih ubode, pa se ne plaše kada pčela leti oko njih. Odrasli, znajući da pčela može da ubode i da to boli, osećaju strah i reaguje refleksno, pokušavajući da se zaštite. To je instinktivna reakcija ega, zasnovana na prošlim iskustvima. Međutim, kada majka pokuša da odbrani svoje dete od pčele, to je intuitivan čin iz ljubavi, koji dolazi iz svesti.
Posmatranjem sveta mogu se uočiti određeni obrasci. Na primer, kada neko deluje u korist društva i drugih ljudi, taj neko dobija zahvalnost i priznanje. Suprotno tome, sebično ponašanje izaziva negodovanje drugih. Ako nekome date poklon, dobićete nešto zauzvrat. Ako udarite nekoga, možete očekivati da budete udareni ili čak uhapšeni. To znači da pozitivan ili negativan način razmišljanja donosi odgovarajuće posledice.
Misli koje se koriste u pozitivnom kontekstu donose dobre rezultate, dok one korišćene sa lošim namerama donose loše posledice.
Kada ste umorni ili razdraženi, problemi se češće javljaju. Negativne misli stvaraju negativne događaje.
Iz perspektive ega, život je „moj“. Ali kada ste u stanju svesti, „ja“ i „moj život“ ne postoje. Jedinstvena svest postoji pre rođenja, tokom života i nakon smrti. Kada ste u tom stanju, prevazilazite život i smrt.
Dokle god postoji ego, nastaju problemi i patnje. Ta patnja je prilika da se postane svestan ega i nije neprijatelj. Emocije poput napada, zavisti, mržnje, kompleksa inferiornosti, vezanosti izazivaju patnju, ali takvi događaji su prilika da se prepozna ego. Ako postoje emocije koje nisu prevaziđene u prošlosti, dešavaće se situacije koje nas podsećaju na potrebu da ih prevaziđemo.
Kada shvatimo da smo bili zarobljeni egom, postaje jasno da je istorija čovečanstva zapravo istorija zarobljenosti egom.
0 コメント