Jedan od trenutaka koji mogu pokrenuti ljude da postanu svest je kada se prirodno pojavi istraživačka radoznalost. Drugi razlog može biti iznenadni šokantni događaj, koji može biti patnja, poput gubitka nečega važnog ili doživljavanja velike tuge. Ako se suočimo sa velikom nepredviđenom patnjom u životu, kasnije možemo shvatiti da je to bio trenutak koji nas je probudio ka dubokim svestima o našem postojanju. Bolest je signal opasnosti koji telo šalje, i pruža priliku da preispitamo naš način života. Slično tome, patnje u životu, uzrokovane nečim, su prolazne i mogu nas dovesti do shvatanja naše prave prirode kroz svest.
Kada neko provede dug period u patnji, doći će trenutak kada će prestati da voli patnju. U tom trenutku, sa znanjem o bez uma, neće biti povratka.
Patnja izazvana najgorim događajem može postati najlepši trenutak u susretu sa stanjem bez uma.
Kada postojimo kao svest i ozbiljno se bavimo stanjem bez uma, može doći do fizičkih promena. Na primer, može se pojaviti ubrzan rad srca, nesvestica, ili neobjašnjiva fizička nelagodnost. Kada odemo lekaru, možda neće biti utvrđeni nikakvi konkretni uzroci. U tom trenutku možemo postati zabrinuti, ali ne treba da se prepustimo tom osećaju, već treba da ostanemo smireni i posmatramo sa distancom, zadržavajući stanje bez uma. Trajanje ovog perioda zavisi od osobe. Ovaj proces postepeno čini stanje bez uma prirodnijim. To je predposlednji korak ka stvaranju navike. Fizički strah dolazi od pogrešnog prepoznavanja tela kao sebe, kroz ego, i privrženost toj percepciji. Kada postanemo svesni toga, možemo to prevazići.
Kao rezultat ove kontinuiranosti, stanje bez uma postepeno postaje navika, i tada će odgovarajuće ponašanje i postupci prirodno nastati. Svest pokreće osobu. Ili, svest se pokreće kroz osobu. To znači da se postupci ne dešavaju iz želje koju pokreće ego, već se prirodno dešavaju kroz intuiciju, u skladu sa situacijom. Takođe, kada svest pokreće, to je i angažovanje u korist opšteg dobra.
Postojanje u svesti je suštinsko, intuitivno i uvida. Zbog toga, kada se nalazimo u stanju bez uma, postajemo svesni mnogih stvari. Među njima su i uvidi u zakone sveta. Umesto da pratimo prolazne trendove koji se menjaju sa vremenom, postajemo sve svesniji nepromenljivih zakona koji upravljaju svetom. Ovo nas čini mudrim. Što više vremena provodimo u stanju svesti, to više slabi vezanost za fiksna uverenja i stečena mišljenja, a sposobnost da sagledavamo stvari dublje se razvija, kao i mudrost. S druge strane, ako provodimo više vremena pred televizorom ili na mobilnim telefonima kako bismo ubili vreme, udaljavamo se od stanja svesti i postajemo sve dalje od promišljenosti i mudrosti.
Iako se spoljašnji trendovi stalno menjaju, temeljna svest ostaje večna i nepromenjena.
Samo svest je jedina stvar koja je suštinska, dok ovaj materijalni univerzum, kao i posleživotski svet, nisu suštinski, već privremeni snovi. Ovo je važno za ego.
Svest bez mišljenja nije ni muška ni ženska, već obuhvata oboje.
Svest doživljava stanje u kojem je namerno odvojena od ega, i potom se vraća ka sebi, ponovo postajući svesna. Ako razmotrimo ovo, evolucija ljudi koja je započela pre oko šest miliona godina, kada su se odvojili od šimpanzi, postaje neizbežna. Iako šimpanze nemaju sposobnost razmišljanja ili razumevanja kao ljudi, ljudi su nakon toga povećali veličinu mozga, poboljšali sposobnost mišljenja, i postepeno su razvili snažniji ego. Sposobnost da se razvija razmišljanje o lošim stvarima povećala se, ali takođe su postali sposobni da razumeju emocije poput ljubavi. Među svim bićima na Zemlji, ljudi, koji su razvili sposobnost mišljenja, postali su bića koja razumeju ego i koja se približavaju povratku svesti. Dakle, razvoj bića koja mogu razumeti svest kroz razmišljanje je neizbežan u evoluciji života.
Svest je u vezi sa intuicijom. Intuicija dolazi iz svesti kada smo u stanju bez uma. Ljudi postaju svesni svoje intuicije. Intuicija je u harmoniji sa celokupnim svetom. S druge strane, mišljenje koje potiče iz ega ometa intuiciju. Biljke i životinje nemaju sposobnost razmišljanja, ali imaju svest. To znači da, dok su u stanju svesti, intuicija stalno ulazi u njih. Zbog toga, bića koja slede svoju intuiciju, njihovo ponašanje se prirodno usklađuje i složeni ekosistemi prirodno održavaju ravnotežu i harmoniju sa celokupnim svetom.
Svest nije nešto što ima izraz ili odgovara. Ona pokreće ljude kroz intuiciju, koja je oblik bez forme, i događaje. Ljudi te intuicije i događaje interpretiraju kroz mozak i izražavaju ih kroz svoje telo.
Postoje umetnici i sportisti koji kažu: "Ovaj izvanredan rezultat je postignut jer se moje telo prirodno kretalo." To je zbog toga što svest koristi tu osobu. Te ideje dolaze kao intuicija.
U sportu, stanje koje se naziva zona ili tok je stanje snažne svesti, stanje bez uma. Zato u tom stanju nema loših misli ni straha, i dolazi do visokokvalitetnog igranja u kojem se prepuštamo intuiciji.
Deca koja počnu da treniraju sport u mladosti, mogu kasnije postati talentovani sportisti koji se biraju za reprezentaciju na nivou prefektura ili višem. Ta deca često već od početka imaju određenu sofisticiranost u pokretima i sposobnost donošenja odluka. A oko trinaeste godine, počinju da izvode iste pokrete kao odrasli. To znači da je intuicija sofisticovana i da, kako se tehnika tela koja izražava intuiciju ponavlja i uspinje, kvaliteta izraza se povećava. Intuicija dolazi iz svesti. Dakle, sofisticiranost je samo odraz same svesti. Ako razmislimo, na primer, kretanje ribe koja se kreće u jatu ili ptica koja leti u formaciji u obliku slova V, ima i praktičan aspekt energetske uštede, ali i estetsku lepotu. Pokreti koji su sofisticirani i visokog kvaliteta izvode se intuitivno od strane životinja koje ne razmišljaju. Za nas, ljudi, to deluje kao harmonija i lepota, ali za životinje koje nemaju sposobnost mišljenja, to su samo pokreti koje one obavljaju.
Harmonija i visokokvalitetni pokreti se dešavaju. To se dešava kada se pratimo intuiciju. Razmišljanja koja dolaze iz egoa ne mogu da stvore takve pokrete.
Kada idemo na putovanje sa osobom koja nam dobro odgovara, ponekad se dešava da se naši intuitivni osećaji slažu: želimo da idemo tamo, ili želimo da to uradimo u ovom trenutku, iako ne komuniciramo verbalno. Takođe, kada gledamo timske sportove poput košarke ili fudbala, pre divnog gola često možemo videti visokokvalitetnu pas igru. To je rezultat saradnje više ljudi. Visokokvalitetna igra dolazi kada se sledi intuicija. Ako razmislimo, intuicija dolazi u trenutku i za više ljudi, i harmonizuje grupno ponašanje. To pokazuje da svi imaju zajedničku svest, da svest nije odvojena, već povezana.
Postoje ljudi koji, kada su vešti u nečemu, mogu da vide sledeću liniju koju treba da nacrtaju. Neki ljudi koji igraju fudbal kažu da vide pas linije ili linije za dribling u obliku belih linija. Čak i ako ne vide te bele linije, mogu da vide linije za šut. Ljudi koji se bave planiranjem ponekad kažu da vide ideje kao maglu, kao oblak, i dok je gledaju, te ideje se postepeno formiraju u jasnu celinu. Ove pojave se javljaju u trenucima kada nema loših misli, kada je osoba u stanju bez uma. To znači da se vide kroz "oči uma", stanje svesti u kojem smo prisutni. Ove pojave se dešavaju kada radimo ono u čemu smo vešti, i to je izraz intuicije. Ako pratimo te linije koje vidimo, možemo postići visoke performanse.
Kada smo zainteresovani za nešto, ponekad dok hodamo putem, vidimo reči, reklame ili znakove povezane s tim interesovanjem, i one se izdvaja u svetloj boji. To su znakovi koji nas mogu dovesti do nečega sledećeg. Tada takođe gledamo kroz "oči uma".
Dok se bavimo sportom, možemo da doživimo trenutke kada vidimo izuzetno lepe igre, bilo naše ili drugih, koje izgledaju kao da vreme usporava, kao u usporenom snimku. U tom trenutku, dok gledamo igru, mi smo u stanju bez uma. Mi gledamo igru koja se dešava u stanju bez uma. Kada ljudi vide nešto visokog kvaliteta, ponekad njihovo razmišljanje potpuno stane.
Takođe, kada doživimo šokantne događaje ili nesreće, ponekad ih vidimo kao da su u usporenom snimku. U tom trenutku, misli stanu, a mi ih posmatramo sa izuzetnim fokusom. I to je stanje bez uma.
Kada se fizičke sposobnosti poboljšaju ili se održe na visokom nivou, performanse kada dođe intuicija takođe postaju visoke. Ako ista osoba postane umorna i brzina i kvaliteta njenog kretanja opadnu, ona više neće doživljavati intuitivne "iskre" koje su joj ranije bile jasne. To znači da intuicija zavisi od stanja osobe i njenog okruženja, i može se pojaviti ili ne pojaviti.
Svaka osoba ima različitu brzinu u kojoj intuicija dolazi. U sportovima gde su brze odluke potrebne, oni koji brže dožive intuiciju obično pobede. Retko će se intuicija pojaviti kod onih koji su sporiji, i zbog toga gube.
Ljudi koji brže dožive intuiciju obično su sposobniji i imaju veću šansu za pobedu.
Mirna muzika, šetanje, jelo sa blagim začinima – ove aktivnosti sa malo stimulacije olakšavaju održavanje stanja svesti. S druge strane, stimulativne aktivnosti mogu da odvuku pažnju zbog prekomernih senzacija. Galama, jaki zvukovi, previše informacija, toplotni ili hladni stimuli, ljuto ili slatko.
Čak i u životu sa decom, koje je često bučno, postoje mnogi trenuci kada je moguće doći do stanja bez uma.
Izbegavanje društvenih kontakata kako bi se postigao bez uma je ego. Iako je vreme provedeno u samoći važno, razgovori sa drugima mogu biti i prilika za obuku u prepoznavanju misli. Nema potrebe za meditacijom u šumama ili planinama, stanje bez uma može se dostići i u svakodnevnom životu.
Intuicija i "iskre" ideja dolaze češće kada se ozbiljno i kontinuirano radimo na nečemu. Tokom određenog perioda, intuicija može da dolazi kontinuirano. Nasuprot tome, ako postanemo samoljubivi, intuicija prestaje da dolazi. Misli vođene željama blokiraju prostor za intuiciju.
Pravilno držanje tela, poput uspravljanja kičme, može pojačati intuiciju.
Intuicija je visokog kvaliteta i harmonična. Kada joj se pridržavamo, ljudska bića mogu da postignu svoje maksimalne sposobnosti. Intuicija se može pojaviti u oblastima koje zahtevaju visoku inteligenciju, ali i u onima koje to ne zahtevaju. Na primer, ljudi koji nisu dobri u učenju za stolom mogu imati izuzetnu intuiciju u sportu. S druge strane, oni koji nisu vešti u sportu mogu imati odličnu intuiciju za matematiku. Da bi postao naučnik, potrebno je imati visoku inteligenciju, ali to samo po sebi nije dovoljno – moraš biti zainteresovan i odgovarati za tu oblast, jer inače intuicija neće doći.
Kada se posvetimo stanju svesti, nova sposobnost može da se probudi.
Radoznalost i intuicija, iako se čine različitim, u stvari imaju sličnu funkciju – kada postanemo svesni da nas nešto zanima, to je oblik intuicije. Slediti radoznalost znači kretati se u pravcu koji nam svest pokazuje, što može biti put na kojem ćemo ostvariti svoje sposobnosti ili steći neophodna životna iskustva.
Radoznalost je čista interesovanja, kao što dete igra skrivene predmete. Kada radoznalost počne, ako iza nje primetimo novac ili ličnu korist, to je znak da je to bila želja.
Kada se ljudi suoče sa krizom siromaštva, postaje im teško da slede svoju radoznalost.
Čak i kada postanu svesni svoje radoznalosti, ako nisu u mogućnosti da naprave prvi korak zbog straha od neuspeha, to je još jedan oblik mišljenja koje se plaši da "ja" bude povređeno. To može biti strah koji dolazi iz gorkih iskustava iz prošlosti, ili može biti nešto što proizlazi iz urođenog ega.
Poziv ili odgovarajući posao često se može pronaći u oblasti hobija. Da bi to postigli, najbolje je slediti radoznalost. Hobiji nisu nešto što vam neko nameće, već su stvari koje želite da radite čak i ako morate da platite da biste ih radili.
Osobi koja se posveti svom pozivu ili odgovarajućem poslu, teško je reći da prestane. Čak i ako okolina kaže da treba da prestane, neće slušati. Tada postaje toliko snažna volja.
Poziv ili odgovarajući posao je nešto u čemu se možete potpuno posvetiti jer je to nešto što vam odgovara. U tom trenutku ste bez uma i obasjani ste intuicijom. Zato je to zabavno. Slijediti intuiciju je zabavno. Ova radost i uživanje nisu vezani za želje koje ego voli, kao što su želja za sticanjem, posedovanjem ili vladanjem.
Kada se smejemo, postajemo bez uma. Zato je to zabavno.
Imati talenat znači da radite ono što volite.
Za ljude koji rade ono što vole, nije adekvatno reći da se trude. Jednostavno su bez uma i potpuno posvećeni jer im je to zabavno.
Za ljude koji rade ono što vole, život prolazi vrlo brzo. Za ljude koji rade ono što ne vole, život je dug.
Kada se posvetite svom pozivu ili odgovarajućem poslu, možete osetiti smisao života. Tada dolazi snaga da se suočite sa teškoćama.
Čak i kada se posvetite svom pozivu, postoje periodi kada ne vidite rezultate. Bez obzira na to koliko dugo ti periodi traju, ako je to vaš poziv, nećete odustati. To je zato što sledite intuitivne impulse koji se javljaju u tom trenutku, osećate ispunjenost i radost u tome što to radite, i ne tražite nikakve nagrade. Zato ne dolazi do razočaranja niti gubitka motivacije. S druge strane, ako postoji želja za nagradama, ako ne vidite rezultate, može doći do sloma.
Postoje zabavno učenje i nezabavno učenje. Prvo se događa kada sledite svoju radoznalost, dok drugo nastaje kada radite nešto što ne želite. Prvo je učenje koje se spontano događa i lakše ostaje u sećanju, dok je drugo obrnuto.
Ljudi vole sebe kada rade stvari koje vole, i u takvim trenucima postaju proaktivni, lakše stiču prijatelje i povećavaju broj fotografija koje prave.
Kada se ljudi posvete svojoj oblasti, njihov um postaje brži i imaju više intuitivnih uvida. S druge strane, kada rade nešto što im ne odgovara, njihov um postaje sporiji.
Kada se tuširamo, postajemo bez uma, što olakšava dolazak novih ideja.
Kada razgovarate s nekim, i usput stigne paket ili se setite da morate ići na WC, ti trenuci mogu biti upravo ti trenutci kada se nešto završava, ili trenutci kada se um bez uma otvara za nove ideje.
Ujutro, kada se probudite, vaš um je bez buke, pa je to najbolje vreme za razmišljanje. S druge strane, noću, nakon što je mozak umoran zbog buke tokom dana, koncentracija opada.
Nakon buđenja ujutro ili nakon popodnevnog sna, ideje lako dolaze, pa je dobro razmišljati o problemima pre nego što zaspite. Tada vaš mozak reorganizuje informacije tokom sna.
Intuitivne ideje ili uvidi su kao snovi i lako ih zaboravimo. Najbolje je odmah ih zapisati.
Kada pravite stvari bez uma, dolazi trenutak kada intuitivno osećate da nema više ničeg što treba da se doda. To je trenutak kada je nešto završeno. Međutim, kada sledeći dan pogledate, možda ćete primetiti da postoji još nešto što treba da se uradi.
Razmišljanje ne može istovremeno obuhvatiti dve stvari. Ako želimo da iskoristimo maksimalne sposobnosti u tom trenutku, moramo se fokusirati na jednu stvar.
Čak i kada radimo bez uma, mi i dalje koristimo svoj um. Međutim, ako previše zavisimo od razmišljanja u procesu stvaranja, stvorićemo nešto staro. To nije intuitivno, već je zasnovano na prošlim sećanjima. Tada postajemo dosadni tokom procesa i želimo da prestanemo.
Svaka osoba ima situaciju u kojoj se nalazi, a ta situacija sadrži stvari koje treba da uradi i stvari koje treba da nauči. Neki to prepoznaju u trenutku, dok drugi to shvataju kasnije. Neki ljudi to uopšte ne prepoznaju i ponavljaju slične situacije. Kada je ego previše vezan, ljudi postaju nezadovoljni i ne gledaju realno na situaciju. Što je manja vezanost za ego, to više gledamo situaciju kroz prizmu onoga što nas ona može naučiti.
Ponekad se vrata života zatvore. To je period učenja koji dolazi iz svesti. Tada se ne odvija ništa spolja, i ne možemo sami otvoriti ta vrata. Ono što tada možemo da uradimo je da čekamo da se ta vrata otvore prirodno, i da se pripremimo za trenutak kada se otvore. Kada budemo spremni, vrata će se otvoriti.
Kada prvi put dođete u novu sredinu i imate utisak "došao sam na divno mesto, ovo nije moj svet", i kada ne možete odmah da pobegnete iz te situacije, to može biti period koji vodi velikom duhovnom rastu kasnije.
Ljudi koji smatraju da je odustajanje usputna tačka neuspeha, zarobljeni su u mišljenju da je sve o uspehu ili neuspehu. Zbog toga im je teško da naprave prvi korak kada pokušavaju nešto novo. Ego se boji gubitka samopouzdanja ili povrede svog ponosa. U takvim trenucima, korisno je da eksperimentalno isprobate da li vam to odgovara. Ako nije, lako je odustati jer ste već imali eksperimentalni rezultat. Ako pronađete nešto što vam odgovara, biće teže odustati, a vaša sposobnost će se prirodno razvijati.
Kada sledite svoju radoznalost, intuicija, impuls, i motivacija dolaze prirodno iznutra. Kada sledite intuiciju, biće lako da nastavite. S druge strane, postoji i intuicija koja nam govori da smo se zasitili.
Ljudi imaju različite standarde za dobro i zlo, koji zavise od prošlih sećanja i kulturnog okruženja. Čak i kada pomažemo nekome, to ponekad može biti korisno na način koji zapravo postane "nepotrebna pomoć". Bez uma, kada se prirodno obavljaju određene radnje, u njima se krije suštinska dobrodušnost.
Kada zavolimo nekog i postupamo s mišlju na tu osobu, to se ponekad naziva ljubavlju ili pažnjom. Ako postoji bar mala želja za uzvratnom nagradom, razočaranje i gubitak nade uslediće ako ta nagrada izostane. To je bio ego, maskiran kao ljubav ili ljubav u kojoj je ego pomalo prisutan. S druge strane, kada možemo davati bez potrebe za uzvratom, to je čista ljubav. Na primer, kao što roditelji podižu decu. Akcija bez želje je sama ljubav, iako može doći do obmane, ne postoji bes ili ljutnja. Ego je s druge strane povezan sa razmišljanjem o dobitku i gubitku. Dakle, ljubav i pažnja dolaze iz svesti i suštinski su intuicija, sama svest. Ovaj svet, koji je sačinjen od svesti, takođe je sačinjen od ljubavi.
Kroz životno iskustvo, ljudi rastu, prelazeći od početnika do iskusnog, od nesavršenog do zrelog, od grubog do sofisticiranog, od nasilja do nenasilja, od haosa do harmonije, od sukoba do mira, od razmišljanja do bez uma, i od ega do svesti. Rast je također karakteristika svesti.
○Ego
Ego, koji je "ja", je razmišljanje i um. Ego ne može postati bez uma.
Da ne bismo bili vođeni razmišljanjem, potrebno je da razumemo ego.
Postoje dva tipa razmišljanja. Jedno je nenamerno razmišljanje koje iznenada dolazi iz nesvesnog uma. Drugi tip je razmišljanje koje je namerno, kao na primer prilikom planiranja. Prvi tip razmišljanja dolazi iz prošlih sećanja, predviđanja o budućnosti i izaziva nesigurnost, bes, kajanje, inferiornost, želje i slične emocije, a ponekad brzo nestane, a ponekad dominira u umu i ostaje dugo. Drugi tip se koristi kada je potrebno.
Većina naših misli su ponovo projektovana sećanja iz prošlosti.
Rođenje kao ljudsko biće znači da svako ima ego. Nesvesne misli se pokreću sećanjima iz prošlosti. Iza misli dolaze reči i dela, koja se formiraju u ličnost i karakter. Ako je prošlost puna neuspeha, osećaj inferiornosti postaje jači, gubi se samopouzdanje, a proaktivnost nestaje. Ako je prošlost puna uspeha, način razmišljanja postaje pozitivniji i proaktivan. Zbog toga ljudi često ponavljaju iste radnje i suočavaju se sa istim problemima.
Ego "ja" se ponavlja kroz ciklus: prošla sećanja → nesvesne, iznenadne misli → emocije → reči i dela → karakter → životno iskustvo → prošla sećanja. Ovaj ciklus života završava se kada se postigne bez uma i kada je postojanje u svesti postalo navika.
Ako se pitaš "Ko ste vi?", odgovor bi mogao biti: Moje ime je ◯◯◯◯, ja sam Japanka, radim u prodaji, imam diplomu, imam veliku strpljivost, lako se ljutim, često se smejem, spora sam u trčanju, nekada sam igrala tenis, moj hobi je planinarenje. Ovi odgovori opisuju ego, jer govore o prošlim sećanjima i iskustvima, koji objašnjavaju ego. Ovo nije prava priroda sebe, to je misao, a nije to suštinska svest koja je temeljna priroda ljudskog bića.
Ego je misao, srce, želje, snažna tvrdnja o "ja", egoizam, samoprioritetnost, podmuklost, lepljivost, upornost, tvrdoglavost, mržnja, diktatorske tendencije, egocentrizam, ružnoća, vulgarizam, bezobrazluk, tvrdoglavost, podmuklost, bez stida, laganje, neodgovornost, bežanje, nepoznavanje granica, pohlepa, arogancija, otimanje, računanje na gubitke i dobitke, nesolidarnost, nepoštenje, prepotentnost, osećaj nadmoćnosti, paranoidnost, zavisnost, očekivanja, razočaranja, tama, nesreća, patnja, crnilo, sumnjičavost, okrutnost, brutalnost, agresivnost, prijetnje, nasilnost, nasilje, okrutnost, zloćudnost, uznemirenost, zavidnost, nesigurnost, dosada, haos, nered, prljavština, konfuzija, haos, isključenost, odbacivanje, polarizacija, klanovska podela, diskriminacija, ograničenost, inferiornost, stidljivost, poniznost, umišljenost, visoki ponos, nesklonost porazu, želja za pažnjom, stidljivost, snažna potreba za priznanjem, nastojanje da se prikažemo velikima, strah, slabost, bednost, usamljenost, tuga, očaj, frustracija, nedostatak ljubavi, hedonizam, zavisnost, osetljivost, lako povredivost, i svi negativni aspekti.
Čovek nosi ljubav kao temeljnu svest, dok ego, kao oblak, prekriva površinu te svesti. Kako se oblak ega smanjuje, ljudi postaju ljubazniji i njihove reči i dela su više ispunjena ljubavlju.
Ljudi sa jakim vezama za ego imaju lošiji karakter, dok ljudi sa slabim vezama za ego postaju bolji.
Ako nismo svesni ega i svesti, problemi i patnja će nastaviti da se javljaju.
Kada postanemo svesni da patimo zbog nesvesnih misli, možemo uzeti distancu od ega.
Što je jača veza sa egom, to je veća i češća patnja u životu.
Kada je čovek vezan za ego, njegovi postupci postaju glupi. Ljudi deluju glupo kada misle samo na sebe. Postoje ljudi koji su pametni u učenju, ali koji i dalje mogu delovati glupo, dok postoje i oni koji nisu tako obrazovani, ali su časni i pravi.
Ljudi koji deluju iz želja na kraju se uništavaju.
Oni grade na željama, a onda ih iste želje uništavaju.
Kada je neko previše ponosan, doći će trenutak kada će mu ponos biti slomljen. Ponos je takođe ego. Život je takav da će neko na kraju doživeti sramotu.
Ljudi sa jakim željama dožive velika bola, a tek tada shvate loše navike. Ljudi sa slabim željama prepoznaju to kroz manje boli.
Čovek oseća patnju zbog ega, ali ta patnja je prilika za rast i razvoj dubljeg ljudskog karaktera.
Kada postoji ego, dolazi duboka tuga, koja neguje saosećanje prema drugima.
Kada postoji ego, dolaze i porazi i očaj. Kada se čovek nađe u očaju, pred njim se otvara vrata smrti i svakog dana se mora suočiti sa izborom – da umre ili da istraje.
Postoji slika koju možete videti kada ste u očaju. Beskonačni sivi oblaci, stajanje na ivici litice, uranjanje u otrovno blato, padanje u duboku rupu kao jedini, i osećaj da se nikada nećete oporaviti.
Kada ste u očaju, retko ćete imati prijatelje kojima možete da se obratite. Očaj mogu da razumeju samo oni koji su prošli kroz sličnu patnju. Kada je neko zaista u patnji, obično ne deli svoja osećanja.
Kada stvari idu dobro, stičete samopouzdanje i osećate da možete da postignete bilo šta. Saveti koje dajete drugima postaju optimističniji. Međutim, kada ne možete da uđete u taj talas, ego lako gubi to samopouzdanje. Akcije zasnovane na samopouzdanju su krhke. Miran um, koji nije vezan za prisutnost ili odsutnost samopouzdanja, dolazi iz stanja bez uma.
Događaji u životu, bilo dobri ili loši, su neutralni. To je naše mišljenje koje im daje značenje, zasnovano na našim prošlim sećanjima.
Ego pravi razliku između neprijatelja i prijatelja, dok svest ne pravi takve razlike.
Kada smo u stanju svesti, mislima nema mesta, pa nema ni pozitivnih ni negativnih stavova. Akcija koja izgleda pozitivno može da sakrije strah ili zabrinutost. Kada delujemo iz svesti, strah i zabrinutost nestaju.
Ego je usmeren ka spoljašnjem svetu, pa pažljivo posmatra postupke drugih ljudi. Međutim, ne posmatra unutrašnjost sebe. Zbog toga, kada dođe do neuspeha, često okrivljuje druge. Zbog toga, nema prostora za učenje i rast. Stanje bez uma podrazumeva da posmatramo našu unutrašnjost. Što je manja veza sa egom, to ćemo češće pomisliti da problem dolazi iz nas samih. To znači da se trudimo da bolje razumemo sebe, da se ispravljamo, učimo i rastemo.
Otpor je jedna od reakcija ega.
Kada pokušate da promenite nečiji karakter, ta osoba će to prepoznati. Tada će njen ego početi da se opire i postaje tvrdoglav.
Kada je neko zarobljen u egou, postaje samocentriran. Čak i kada nanese nevolje drugima i bude opomenut, smatra da je on žrtva i ne priznaje svoju grešku. Stoga, borba protiv ega druge osobe nema smisla, jer će ego te osobe nastaviti da beži.
Ego je tvrdoglav i nikako ne želi da prizna poraz, uvek pokušavajući da pobedi.
Ego čini stvari koje bi svako smatrao okrutnim i strašnim. Oni sa snažnim egom to opravdavaju.
Za ego, pravda nije važna. Važno je da on pobedi i da dobije.
Osobe sa snažnim egom imaju jaku potrebu da iskažu svoje mišljenje, a razgovori sa njima često ne vode nikuda. Njihov pogled na stvari je zasnovan na tome da su oni žrtve i da je druga strana kriva, što im uskraćuje objektivnost i pravičnost.
Svest utiče na ljude i svet kroz intuiciju i događaje. Njena funkcija je harmonija. Unutar te svesti, ne znajući za njenu funkciju, ego želi male dobitke u malom okviru. Iako ego može da se opire toj beskrajnoj svesti, nikada neće uspeti da je pobedi.
Velikost ljudskog bića leži u tome koliko je sposoban da bude bez uma, oslobođen od ega, i koliko ima ljubavi prema drugim ljudima. Mali ljudi su oni koji isključuju druge i stavljaju "ja" na prvo mesto, dozvoljavajući svom egou da dominira.
Kada nas neko kritikuje i to nas ljuti, to je instinkt ega da se zaštiti jer se osećamo povređeno. Ponekad nam to govori da imamo mali kapacitet. Kada postanemo emotivni, postajemo svesni svog ega i možemo da vidimo šta nas tačno ljuti. Kada smo u stanju svesti, ne reagujemo na kritiku.
0 コメント