○O smrtnom kaznom
U Prout Village-u, prevazilaženje ega postavljeno je kao unutrašnji cilj ljudskog bića. Ego je povezan sa sećanjima iz prošlosti, koja oblikuju naše današnje ponašanje. Kada neko počini zločin, kao što je ubistvo, ta dela i motivi su često povezani sa prošlim sećanjima. Dakle, prevazilaženje ega kroz bez uma znači ne biti pod uticajem negativnih emocija koje dolaze iz nesvesnih sećanja, i na taj način se smanjuje verovatnoća za činjenje grešnih dela poput kriminala. To znači da bi kazna smrću, koja bi okončala život osobe koja je počinila ubistvo, oduzela šansu toj osobi da prevaziđe svoj ego. Zbog toga, Prout Village ne primenjuje smrtnu kaznu. Umesto toga, osoba treba da se suoči sa svojim unutrašnjim svetom, da prevaziđe ego, a u tom procesu, prirediće se prilika da počinitelj i žrtva razgovaraju, razumeju se i pokušaju da dođu do pomirenja, s ciljem da počinitelj iskreno promeni svoje ponašanje.
○Korišćenje droga i smanjenje štete
U Prout Village-u, gde nema novca, nestaju ljudi koji prodaju drogu u cilju ostvarivanja profita. Ipak, i dalje postoji mogućnost da neki ljudi upadnu u zavisnost od droga kao što su kanabis, kokain, heroin i amfetamini, koje su počeli koristiti iz radoznalosti ili drugih razloga.
U Japanu je upotreba droga strogo regulisana zakonom i korisnici se tretiraju kao kriminalci. Cilj je eliminisati korisnike putem kazni, ali broj korisnika kanabisa i amfetamina raste. Prema istraživanjima Ministarstva zdravlja, korisnici amfetamina koji su uhapšeni ponovo koriste drogu u 67,7% slučajeva. Budući da se korisnici droga tretiraju kao kriminalci, mogu se izolovati od društva i, zbog osećaja krivice, nisu u mogućnosti da zatraže pomoć, što dovodi do lošeg ciklusa u kojem ponovo koriste drogu zbog zavisnosti.
Umesto da se koristi kazna da bi se ljudi odvikli od droge, mnoge zemlje, kao što su Kanada, Švajcarska i Portugal, uvele su harm reduction pristup, koji se fokusira na smanjenje štete za zdravlje korisnika, a ne na kažnjavanje. Više od 80 zemalja sprovodi ovu politiku.
Na primer, u Kanadi, korisnicima droga se obezbeđuje prostor u kojem mogu koristiti drogu u sigurnim uslovima, uz opremu za smanjenje štete. Ova oprema uključuje sterilizovane igle, zavoje, destilovanu vodu i uređaje za zagrevanje i rastvaranje droge. Korisnici donose drogu koju su sami nabavili, a u tom prostoru ne mogu biti uhapšeni od strane policije. Kroz ovaj prostor, korisnici dolaze u kontakt sa osobljem i mogu izložiti svoje probleme, a oni nastavljaju da im pružaju potrebnu pomoć. Time što im se obezbeđuju čisti alati, sprečava se širenje zaraznih bolesti poput HIV-a koje nastaju usled upotrebe zajedničkih igala.
U Kanadi je broj smrtnih slučajeva od predoziranja smanjen za 35% u periodu od dve godine, a broj ljudi koji su počeli tretman za odvikavanje porastao je za više od 30% tokom godine.
U Švajcarskoj, nevladine organizacije pod kontrolom lekara obezbeđuju heroin korisnicima zavisnim od heroina, dok u Portugalu nevladine organizacije na zahtev vlade distribuiraju metadon korisnicima heroina, koji ima sličan efekat kao heroin. Tako korisnici ne moraju odmah da prestanu sa upotrebom droge, već se s njima ostaje u kontaktu, pomaže im se da postepeno smanje upotrebu i naposletku se oporave.
U Prout Village-u, upotreba droga se ne tretira kao zločin, već kao zdravstveni problem. Ako nestane novčana ekonomija, količina droga koja je dostupna biće drastično smanjena, a korisnicima će biti pružena pomoć za oporavak kroz pristup smanjenja štete.
○Socijalna zaštita
Opština se bavi i socijalnom zaštitom ljudi sa telesnim invaliditetom. Porodicama koje imaju osobe sa invaliditetom obezbeđuju se stambeni uslovi koji omogućavaju udoban život. U višenamenskim objektima, podovi će biti ravni kako bi omogućili kretanje invalidskih kolica, sa blagim rampama i širokim hodnicima i vratima prilagođenim za kolica. Na svim signalnim tablama biće prikazan brajevi pisma za osobe sa oštećenjem vida, kao i automatska tehnologija prepoznavanja glasa koja će prikazivati podnapise na ekranu. Sva pomagala za invalidska kolica, uključujući električna, biće proizvedena i obezbeđena putem 3D štampača opštine. Takođe, opština će organizovati obuku za ljude koji žele da nauče znakovni jezik, kao i obezbediti pomoćne pse za osobe sa telesnim invaliditetom.
U Japanu, koji se suočava sa starenjem stanovništva, broj ljudi starijih od 65 godina 2020. godine bio je 36.19 miliona, što čini 28.8% ukupnog stanovništva. Približno 6 miliona starijih osoba imalo je demenciju. Do 2050. godine, broj osoba starijih od 65 godina porašće na 38.41 miliona, što će činiti 37.7% ukupnog stanovništva. U tom periodu, 1.4 osobe između 20 i 64 godine će morati da podrže jednu osobu stariju od 65 godina, a broj osoba sa demencijom će takođe rasti.
U novčanom društvu, mnoge porodice su prinuđene na pružanje brige o starijima kod kuće zbog finansijskih problema ili nedostatka adekvatnih institucija, dok neki ljudi nemaju dovoljno vremena ili energije zbog preopterećenosti poslom.
U Prout Village-u, svi stanovnici imaju dovoljno slobodnog vremena, što im omogućava da pruže pomoć onima koji je trebaju. Takođe, opština je organizovala specijalizovane stambene jedinice za osobe sa demencijom. U tim jedinicama, ograda od drveća i biljaka stvara granice, a stanovnicima je omogućeno da se slobodno kreću unutar tog prostora. Na tom području neće biti opasnosti, poput bazena, kako bi se sprečilo da se ljudi sa demencijom izgube dok šetaju.
Iz ove specijalizovane stambene jedinice, izlazak je slobodan ako su porodica ili prijatelji u pratnji, a ulaz i izlaz su mogući u bilo kom trenutku. Tokom dana, korisnici mogu boraviti kod kuće sa svojom porodicom, a noću mogu biti smešteni u specijalizovanoj jedinici.
Ako nekoliko osoba sa demencijom živi zajedno u jednoj ustanovi, broj posetilaca, poput porodice i prijatelja, takođe će rasti. Ovo omogućava brzu reakciju u slučaju nezgoda, poput pada, jer neko od posetilaca može odmah da primeti i pomogne ili obavesti porodicu. Takođe, ako se ovakva ustanova izgradi u centru opštine, ograda će biti od mreže kako bi se olakšalo uočavanje bilo kakvih problema unutar objekta.
Zbog toga što neki korisnici mogu imati nesreće i van WC-a, podovi i zidovi u ovim stambenim jedinicama biće napravljeni od materijala koji se lako čiste. Takođe, opasni predmeti, poput noževa, neće biti ostavljeni u ovim prostorijama. Ove specijalizovane jedinice neće biti u udaljenim mestima, već u istoj opštini, pa će porodice moći da ih posete kad god žele, jer se osećaju kao da su se preselili u susednu kuću. Ove jedinice će biti pod nadzorom medicinske i prehrambene službe opštine, dok će porodica i ostali stanovnici biti odgovorni za brigu o korisnicima.
Jedan od mogućih modela u Prout Village-u može biti sistem u kojem se deca smenjuju sa odraslima u brizi o osobama sa demencijom. Svi će se suočiti sa starenjem i mogućnošću razvoja demencije, a za decu će to biti prilika za učenje o budućnosti i socijalnom obrazovanju. Raniji susret sa starenjem može im pomoći da nauče više o zdravlju, ishrani, brizi o drugima i o važnosti skromnosti.
Takođe, iako u Japanu ovo nije uobičajeno, socijalna zaštita uključuje i seksualnu pomoć za osobe sa telesnim invaliditetom. Osobe sa teškim invaliditetom imaju seksualne potrebe, koje se rešavaju uz pomoć seksualnih volontera koji dolaze u njihove domove. Ovo je takođe deo socijalne zaštite.
○Eutanazija i dobrovoljno prestajanje unosa hrane
Eutanazija, koja podrazumeva odluku osobe da uz pomoć lekara okonča svoj život, deli se na tri vrste: proaktivna eutanazija, asistencija u samoubistvu i pasivna eutanazija (umiranje s dostojanstvom).
Proaktivna eutanazija:
Uslovi za proaktivnu eutanaziju uključuju jasnu i nedvosmislenu želju pacijenta, nepodnošljivu bol, nedostatak izgleda za oporavak i odsustvo alternativnog lečenja. U ovom slučaju, medicinsko osoblje pacijentu primenjuje smrtonosni lek.
Asistencija u samoubistvu:
Uslovi su isti kao za proaktivnu eutanaziju, s tim što pacijent sam uzima smrtonosni lek koji mu je propisao lekar.
Pasivna eutanazija (umiranje s dostojanstvom):
Uslovi uključuju želju pacijenta, terminalnu bolest bez mogućnosti oporavka i krajni stadijum života. Ovaj postupak podrazumeva obustavu isključivo produžavajuće terapije kako bi se ubrzao prirodni tok smrti.
Godine 2024. među približno 196 zemalja sveta, sledeće zemlje legalizovale su eutanaziju:
- Zemlje koje priznaju i proaktivnu eutanaziju i asistenciju u samoubistvu:
Španija, Portugal, Luksemburg, Holandija, Belgija, Novi Zeland, Kolumbija, nekoliko država Australije i Kanada.
- Zemlje koje priznaju samo asistenciju u samoubistvu:
Švajcarska, Austrija, Italija i nekoliko saveznih država Sjedinjenih Američkih Država.
U Japanu i Južnoj Koreji, pasivna eutanazija zasnovana na izraženoj volji pacijenta može se sprovesti.
Eutanazija i samoubistvo, odnosno činovi kojima osoba svesno bira smrt, često su povezani s religijskim uverenjima određene zemlje i uglavnom su zabranjeni.
Mnoge hrišćanske i islamske denominacije zauzimaju protivnički stav prema ovim praksama, smatrajući samoubistvo i ubistvo teškim grehom koji vodi u pakao, a ne u raj. Judaizam takođe zabranjuje eutanaziju i samoubistvo.
U budizmu i hinduizmu, namerno okončanje života stvara lošu karmu. Veruje se da to negativno utiče na buduće reinkarnacije, produžavajući lanac patnje umesto da ga prekine. Lekari koji pomažu pri eutanaziji takođe se mogu smatrati odgovornima za stvaranje loše karme.
Ovih pet religija obuhvata oko 78% svetske populacije. Ipak, unutar svake religije postoje razlike među denominacijama i pojedincima, pa se ne protive svi ovim praksama.
Iako se tradicionalno smatra da osnivač budizma, Buda, nije odobravao samoubistvo, postoje tumačenja koja sugerišu da je pod tri specifična uslova ono moglo biti prihvatljivo: ako je osoba monah, trpi ozbiljnu patnju bez alternative za olakšanje i ako je postigla prosvetljenje, smatrajući da više nema svrhe u ovom životu. U budizmu se takođe može smatrati prihvatljivim umreti radi ispunjenja cilja života ili žrtvovati se za druge.
Debata o eutanaziji ostaje podeljena širom sveta, često pod uticajem religijskih uverenja. Međutim, u svetu postoji i značajan broj ljudi bez religijskih uverenja. Prema procenama iz 2022. godine, među globalnom populacijom od oko 7,9 milijardi, 16% ili oko 1,26 milijardi ljudi je bez religijske pripadnosti. Najveći udeo ljudi bez religije ima Kina (oko 52%), zatim Japan (oko 62%), Severna Koreja (oko 71%), Češka Republika (76%) i Estonija (oko 60%). Prosečni udeo po kontinentima iznosi: Okeanija 24%–36%, Evropa 18%–76%, Azija 21%, Severna Amerika 23%, Afrika 11%. Širok raspon u Evropi dolazi od zemalja s veoma visokim udelom nereligioznih, poput Češke i Estonije, dok druge zemlje imaju niži udeo.
Čak i kada je smrt tradicionalno zabranjena, stvarne situacije mogu promeniti percepciju. Kada porodica ili prijatelji gledaju voljenu osobu kako pati u nepodnošljivom bolu, bez nade u oporavak, nepokretnu, zavisnu od pomoći za osnovne potrebe, i kada ta osoba izražava želju za smrću, mnogi osećaju potrebu da je oslobode patnje.
Ako se eutanazija ne odobri, pacijent može ostati zarobljen u životnom paklu do smrti. Suprotno tome, odobrenje eutanazije može doneti nadu, olakšati misli pacijenta i pružiti mu priliku da se suoči sa svojim stanjem na proaktivniji način, čineći što više može dok mu je vreme ograničeno.
Eutanazija i legalizacija iste izazivaju zabrinutost zbog mogućnosti da će je neki ljudi olako koristiti ili biti podvrgnuti društvenom pritisku da je prihvate. Posebno se to odnosi na starije osobe, osobe s niskim primanjima, one bez rodbine ili osobe s invaliditetom. Kako bi se sprečilo olako korišćenje, potrebno je primeniti postojeće uslove za aktivnu eutanaziju i asistirano samoubistvo, kao i dobiti odobrenje od više lekara. Odluka bi takođe trebalo da bude doneta nakon temeljnih razgovora između pacijenta i porodice, kako bi se izbeglo eventualno kajanje porodice u budućnosti.
Mnogi ljudi koji žele eutanaziju često su očajni zbog svoje situacije. Očaj proizlazi iz postojanja „ja“ ili ega. Kada očaj ili teška patnja potraju, ljudi mogu razviti snažnu želju da prekinu svoju patnju i pronađu oslobođenje. U tom trenutku, neki od njih shvataju da je uzrok njihove patnje u umu i počinju s velikom odlučnošću da prevaziđu svoj ego i postanu bez uma (bez uma - bez uma). Međutim, postavlja se pitanje da li svi pacijenti koji su iscrpljeni bolom mogu biti proaktivni u tom pogledu.
Pored eutanazije, postoji još jedan način da se smanji patnja i približi kraj života - dobrovoljno zaustavljanje unosa hrane i pića (VSED). Na primer, istraživanje u Holandiji pokazalo je da je tokom jedne godine oko 2.500 ljudi umrlo usled VSED-a. Takođe, istraživanje u Japanu pokazalo je da je oko 30% lekara koji pružaju palijativnu negu imalo iskustvo s pacijentima koji su pokušali da ubrzaju smrt putem VSED-a.
Kod VSED-a, nakon što se unos vode gotovo potpuno zaustavi, obično prođe oko nedelju dana do smrti. Uz odgovarajuću podršku lekara, ovaj proces može biti miran, kako neki lekari ističu. Slična praksa postoji u drevnoj indijskoj religiji džainizmu i naziva se sallekhana. Ovo uključuje postepeno smanjivanje unosa hrane, što na kraju vodi do smrti usled posta. Ova praksa je dozvoljena samo za terminalne pacijente, u slučajevima gladi ili kada su starost i bolesti onemogućili oporavak. Proces se odvija pod nadzorom monaha i razlikuje se od impulsivnih radnji poput samoubistva. Kao i u budizmu, sallekhana se praktikuje kada je osoba ostvarila sve životne ciljeve ili kada telo više nije sposobno da ostvari te ciljeve.
U Prout Village-u se, kao unutrašnji cilj ljudskog postojanja, preporučuje prevazilaženje ega. Stoga, dok se taj cilj ne ostvari, ne preporučuju se ni dobrovoljno prekidanje unosa hrane i pića, ni eutanazija, ni samoubistvo. Međutim, za osobe koje ispunjavaju određene kriterijume, kao što su neizlečiva bolest i nepodnošljivi bolovi do smrti, potrebno je ostaviti mogućnost izbora.
Zbog toga će Prout Village odabrati sertifikovane lekare za eutanaziju i omogućiti sprovođenje ovih postupaka samo na strogo određenim mestima. Naravno, takvi lekari će postupati isključivo po sopstvenoj volji. O tome šta će sve biti omogućeno – aktivna eutanazija, asistencija pri samoubistvu, pasivna eutanazija ili dobrovoljno prekidanje unosa hrane i pića – raspravljaće se i doneti konačna odluka.
Pitanja poput toga da li je dug život bolji od kratkog, da li je produženje života pacijenata bez gotovo ikakve šanse za oporavak putem infuzija ispravno ili ne, zavise od stavova pacijenata, njihovih porodica, religije i mnogih drugih faktora. Na ta pitanja se ne može odgovoriti prostim zabranama ili dozvolama. Iz tog razloga, odluka o izboru prepušta se pojedincima, uz ličnu odgovornost.
○Sahrane i groblja
U Prout Village-u se sahrane obavljaju u skladu sa različitim religijama i filozofijama. Ako je potrebna kremacija, koriste se kapela i krematorijum u upravnoj zgradi kojom upravlja odeljenje za administraciju. Pojam groblja takođe varira u zavisnosti od religije i kulture, ali odeljenje za proizvodnju sarađuje s opštinom kako bi se odredila lokacija groblja. Kada umre kućni ljubimac, koristi se krematorijum za životinje u istoj upravnoj zgradi.
○Ispitivanje smirenosti
Ako je potrebno, jednom godišnje, na dan preporučenih izbora, sprovodi se ispitivanje smirenosti. Ovo istraživanje meri unutrašnji mir i spokojstvo stanovnika. Osobe koje provode više vremena u stanju bez uma imaju viši nivo smirenosti. Meriti sreću nije prikladno jer je sreća subjektivna i prolazna emocija, te ne daje tačne odgovore. Sadržaj istraživanja smirenosti obuhvata sledeća pitanja:
1. Da li ste svakodnevno smireni?
Odgovori: (Nisam smiren) 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 (Smiren)
2. Koliko često tokom dana svesno ulazite u stanje bez uma?
Odgovori: (Nikada) 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 (Često)
○Skupštine i adrese stanovanja
Adrese u Prout Village-u postavljaju se na sledeći način. Najseverniji krug prečnika 1333 m označava se brojem 1, a brojevi od 2 do 6 dodeljuju se u smeru kazaljke na satu. Broj 7 dodeljuje se centralnom krugu prečnika 1333 m. Na isti način se označavaju krugovi prečnika 444 m, 148 m i 49 m, svaki s brojevima od 1 do 7. Tako adrese mogu biti bilo šta između PV11111 i PV77777.
U slučaju Prout Village-a s organizacijom cveta života, PV11111 se nalazi na severu, dok je PV77777 centralni trg opštine. Ako je Prout Village dug u pravcu sever-jug, brojevi se dodeljuju od severa ka jugu, a ako je dug u pravcu istok-zapad, brojevi se dodeljuju od istoka ka zapadu.
Adresa bi izgledala ovako: „Naziv šest kontinenata, naziv države, naziv okruga, naziv opštine, PV54123“.
U okviru Prout Village-a postoji veliki broj gradskih skupština, a njihove nazive određuje nivo hijerarhije. Na primer: „Naziv opštine, PV6774, 5. gradska skupština“, „Naziv opštine, PV32, 3. gradska skupština“, „Naziv opštine, 1. gradska skupština“.
○Svetska Federacija
Svetska federacija, poput opštine, ima organizacije za administraciju, zdravlje i ishranu, te proizvodnju, ali funkcioniše na većem nivou od država i šest kontinenata. Međutim, te organizacije na nivou svetske federacije ili šest kontinenata formiraju se samo kada je to potrebno; ako su opštine i države sposobne da samostalno upravljaju, njihovo formiranje nije neophodno.
U političkim sistemima društava zasnovanih na novcu, često se koristi podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu granu kako bi se moć raspodelila. Ovde treba razumeti da su guverneri država koji učestvuju u svetskoj federaciji časne osobe izabrane iz opština. Drugim rečima, svetska federacija je zajednica časnih ljudi, pa zloupotreba moći nije moguća. Pored toga, osnovni princip je da se većina problema rešava na nivou opštine, dok se u svetskoj federaciji rešavaju samo ograničeni problemi. U svakoj opštini osobe izabrane u okviru 5. gradske skupštine povezuju se sa predsednikom svetske federacije.
○Poslovi Svetske Federacije
Svetska federacija donosi pravila za globalno upravljanje. Međutim, što manje pravila postoji, to bolje, jer više pravila otežava stanovnicima da ih razumeju i povećava ravnodušnost prema njima. Imajući to na umu, predlog pravila postaje važeći samo uz jednoglasno odobrenje predsednika i potpredsednika svetske federacije, kao i svih šest guvernera kontinenata i njihovih zamenika. Guverneri učestvuju kao predstavnici svojih kontinenata i dolaze nakon što su saslušali mišljenja svih državnih lidera sa svojih kontinenata.
Zahtevi za izmenu pravila ili promene u izboru lidera koje dolaze od državnih lidera prvo se razmatraju na nivou kontinenta, među šest guvernera i njihovim zamenicima, a zatim se održava odgovarajući sastanak na nivou svetske federacije.
Svake godine svetska federacija organizuje preporučene izbore. Predsednika i potpredsednika biraju guverneri kontinenata i njihovi zamenici glasanjem.
Svetska federacija se takođe bavi rešavanjem međunarodnih sukoba. Ako se dogovor ne postigne na nivou lidera država, konačnu odluku donose guverneri i njihovi zamenici na nivou kontinenta. Ako ni tada ne dođe do rešenja, o pitanju se raspravlja na nivou svetske federacije, gde konačnu odluku donosi predsednik.
0 コメント