5-3. Poglavlje: Obrazovanje / Održivo društvo Prout Village Drugo izdanje

 

○Nastavak, dosada, promena


Nedostatak kontinuiteta često se smatra slabošću volje, ali svima je teško nastaviti nešto što ih ne zanima. Iako bi mogli svakodnevno telefonirati osobi koja vas zanima, isto nije moguće s nekim ko vas ne zanima. Ako ne možete da nastavite, jednostavno možete da zaključite da to nije za vas i da krenete dalje, a onda, kroz radoznalost, dolazi otkriće poziva, odgovarajućeg posla i nastavak, dok sledeći korak može biti dosada.


Ako nastavite, većina stvari postaje dosadna. Period do dosade varira od osobe do osobe; neki se zasite za tri dana, dok drugima može biti zanimljivo celo životno doba. Pošto ljudi imaju različite ciljeve i stvari koje žele da usavrše, vreme do dosade se menja. Dugoročni nastavak i dolazak dosade obično ne znači da ste prestali da volite tu stvar, već da je povremeno obavljanje te aktivnosti postalo dovoljno, što je zapravo vreme za "diplomiranje". Kao i kod vanškolskih aktivnosti koje ste svakodnevno radili u školi, nakon diplomiranja one postaju povremene. Kako ljudski interes i potrebe stalno evoluiraju, ako ostanemo na istom mestu, okolnosti se menjaju i možemo biti ostavljeni iza sebe. Nemogućnost nastavka, dosada i promena interesa su prirodni procesi i ne treba im se suprotstavljati. Treba uočiti promene i koncentrisati se na ono što nas trenutno zanima, jer priznanje promena vodi ka dobrom rezultatu.


○Digitalna oprema


Obrazovanje i digitalna oprema su usko povezani, ali upotreba mobilnih telefona, računara i televizora, kako među decom, tako i među odraslima, ima svoje prednosti i mane. To treba da nauče i roditelji i deca, i treba da razgovaraju o načinu njihove upotrebe.

 

【Dobri aspekti upotrebe】

・Laka prikupljanje informacija  

・Brza komunikacija  

・Navikavanje na digitalnu opremu od malih nogu  


【Loši aspekti upotrebe】

・Kada se gleda video sadržaj ili koriste društvene mreže kao oblik zabave, mozak ne dobija potrebnu pauzu, što može dovesti do preopterećenja mozga, sprečavajući njegov rast i izazivajući opadanje njegove funkcionalnosti. Ličnost i sposobnosti su u тесnoj vezi sa razvojem mozga, što može dovesti do nedostatka saosećanja, razumevanja, samokontrole i planiranja.  

・Laka zavisnost od igara, društvenih mreža i sličnih aktivnosti.  

・Čak i kada telefon nije uključen, ako je blizu, teško je 100% se fokusirati na zadatak ili učenje. To negativno utiče na rezultate i otežava sticanje veština.  

・Dugotrajno gledanje malih ekrana umara oči i telo.  

・Na internetu može doći do nasilja, jer ljudi s niskim nivoom saosećanja (i deca i odrasli) mogu postati agresivni.  


Uzimajući u obzir ove aspekte, Prout Village preporučuje sledeće navike:


・Roditelji i deca treba da budu svesni da je nakon što mozak upije informacije, potrebno vreme za organizaciju tih informacija u stanju bez uma (bez uma), kako bi se sprečilo preopterećenje mozga, zaustavljanje njegovog rasta i smanjenje njegovih funkcija.  

・Osim za samostalno učenje ili izradu radova, korišćenje mobilnih telefona, računara ili televizora u svrhu zabave treba da bude ograničeno na 1 sat dnevno, posebno za video sadržaj, društvene mreže i igre.  

・Tokom rada ili učenja, ako telefon bude u vidnom polju, teško je koncentrisati se, pa treba da bude van vidokruga.  


Kao što alkohol može biti zabavan u umerenim količinama, tako i ljudski odnosi mogu biti dobri ako se održava umerena udaljenost, uz poštovanje i pristojnost. Mobilni telefoni i internet takođe mogu biti korisni i zabavni u umerenoj upotrebi. Problem nastaje kada dođe do prekomerne zavisnosti.


○Učenje kako učiti

Bez obzira na to čime se bavimo, proces rasta je uvek isti, i ako ga sažmemo, dolazimo do "radoznalosti, praktične primene i tehnika, dugoročnog ponavljanja". Ako želimo da budemo malo precizniji, proces izgleda ovako:


1. Radoznalost  

Uvek se pridržavaj radoznalosti. Radoznalost je intuicija, i važno je da ideš u tom pravcu i prepustiš se toku stvari. Kada se pridržavaš svoje radoznalosti, učenje postaje samostalno, a motivacija se lakše održava.  



2. Praktična primena i ponavljanje sa jednostavnim tehnikama i znanjem  

Izaberi jednostavne tehnike i znanja koja se često koriste u praksi i ponavljaj ih po 30 minuta dnevno, 1 nedeljno. Telo će početi da pamti. U ovom trenutku, podeli tehniku ili pokrete veštih ljudi u 3-5 faza i učini ih vidljivim, počni polako da ih oponašaš. Kada ih budeš savladao, pokušaj da ih oponašaš istom brzinom. Za oko mesec dana, sinapse će se dodatno razviti, a kada savladaš 3 jednostavne tehnike, otkrićeš ključ za usvajanje veština. Takođe, ako ih kombinuješ, možeš izvoditi složene tehnike. I ove tehnike koristiš u praksi. U slučaju znanja, umesto da ga samo pokušavaš da upamtiš, potrudite se da kroz praksu povećavaš broj ponavljanja, tako da se informacije što bolje usvoje. U ponavljanju kroz praksu, takođe ćeš početi da vidiš nove tragove za sledeći rast. Ponavljajući ovaj proces, analitičke sposobnosti se povećavaju i kada se posvetiš nečemu novom, brzo ćeš razumeti. Ovo povećava sposobnost samostalnog rasta u svemu čime se baviš.  


3. Dnevna količina vežbanja 

Što više ponavljaš, to se povećava broj sinapsi i kvaliteta. Više od 3 sata dnevno je najbolje, 2 sata je srednje, a manje od 1 sata je loše. Ako vežbaš svaki dan istu stvar, dosadiće ti, pa je ključ da dodaješ promene čak i u istu tehniku. Zbog toga stalno učite nove stvari iz knjiga, videa ili od drugih, i trudite se da sami razmišljate i smišljate nove načine. Ova eksperimentisanja razvijaju tvoje sposobnosti za razmišljanje i planiranje, a takođe neguju široko znanje, proširuju perspektivu i razvijaju samokontrolu.


4. Treća godina  

Kada počneš da primenjuješ veštine i znanje koje si naučio u praksi i samostalno planiraš svoje vežbe tokom tri godine, tvoja sposobnost razmišljanja i stvarni rezultati će rasti, a takođe ćeš savladati ključne tajne rasta i uspeha. Zbog toga ćeš osetiti postignuće i zadovoljstvo, a tvoje samopouzdanje će porasti. Takođe, ako se ekstremno posvetiš nečemu u okviru ograničenih 24 časa dnevno, doći ćeš do svog ljudskog limita, što će ti omogućiti dublje razumevanje prirode čoveka. Kada si ispunjen, ljudi sa manje izraženim egom će više uživati u doprinosu drugim ljudima. Ako u ovoj fazi ne osećaš napredak i počneš da gubiš samopouzdanje, prvo posmatraj vreme posvećeno ponavljanju. Ako je vreme ponavljanja kratko, napredak će biti mali. Osobe koje su posvećene i svakodnevno vežbaju u proseku 3 sata, rastu brže nego oni koji to ne rade.


5. Deseta godina  

Ako u proseku vežbaš 3 sata dnevno prema svom planu tokom 10 godina, to znači da si uložio oko 10.000 sati. Ako vežbaš 2 sata dnevno, to je 7.000 sati, što te dovodi do vrlo visokog nivoa u toj oblasti. Ipak, razlika između 10.000 i 7.000 sati predstavlja značajnu razliku u sposobnostima. Do trenutka kada postigneš ovo, verovatno si u pravom pozivu, jer je takva visoka posvećenost ključ. Takođe, u materijalnom smislu, to možda nije krajnji cilj života. U tom trenutku je važno postati bez uma, osloboditi se od vezanosti i zadržati smirenost. Ako neko vežba samo 1 sat dnevno tokom 10 godina, to će biti oko 3.500 sati, a razlika u vremenu vežbanja u odnosu na osobu koja je vežbala 10.000 sati biće oko 2,8 puta, što će biti jasno izražena razlika u sposobnostima.


Ovaj način učenja primenjuje se na sport, umetnost, intelektualne aktivnosti i većinu drugih stvari. Bez obzira na to šta radiš, tvoje telo je to koje vrši radnju, a kada razumeš kako telo funkcioniše, proces rasta je zajednički za sve aktivnosti. Takođe, potreba za mentorima je minimalna, osnovno je da 70–100% vremena samostalno vežbaš, dok deo toga koristiš za učenje od mentora ili tražiš njihove savete. Na ovaj način, analizirajući sebe, nastavljaš da rasteš.


○Primeri obrazovanja 

Na osnovu prethodno opisanih principa bez uma, intuicije i razmišljanja o veštinama, Prout Village se vodi, a kao referenca postoji škola u Framinghamu, Masačusets, u SAD-u, koja prima decu od 4 do 19 godina.


Značajni primeri ove škole su sledeći:


- U ovoj školi, deca mogu da uče samo ono što žele da nauče.

- Škola samo odgovara na motivaciju dece. Svaka odgovornost za aktivnosti pojedinca je sa tim detetom. Krajnji ishod njegovih postupaka treba da preuzme samo on, čime se razvija osećaj lične odgovornosti.

- Osnivači ove škole paze da deca ne postanu uplašena figura.

- Ne postavljaju obavezne predmete na bilo kojem nivou.

- Klase u ovoj školi označavaju dogovor između onih koji uče i onih koji podučavaju. Bilo da je to matematika, francuski jezik, fizika, pravopis, keramika ili bilo šta drugo, kada neko od dece poželi da nešto nauči, započinje formiranje klase. Početno, deca sama odlučuju kako će učiti. Ako to ide samo od sebe, klasa se ne formira, već postoji samo učenje. Problem nastaje kada deca procene da ne mogu da nastave sama, i tada traže nekog ko će ih učiti. Kada pronađu osobu koja može da im pomogne, sklapaju dogovor i klasa počinje.

- Pri sklapanju dogovora, učitelj se dogovara o vremenu kada će se sresti sa učenicima. Dogovoreni su fiksni termini ili fleksibilni dogovori, prema potrebi. Ako učitelj proceni da više ne može da nastavi sa učenjem, može da se povuče.

- Jedan mladić je sklopio dogovor sa odraslim osobama iz škole kako bi učio fiziku. Međutim, nakon što je počeo da čita udžbenik, samo je jednom postavio pitanje nakon 5 meseci, a ostatak je učio samostalno. Mladić je kasnije postao matematičar.

- Primer deteta koje uči matematiku: Deca su postala motivisana da uče matematiku, pronašla su učitelja u školi, i počela su da uče dva puta nedeljno po 30 minuta. Za završetak celog matematičkog kursa bilo je potrebno 24 nedelje (6 meseci). Sadržaj koji bi se učio u običnoj školi za 6 godina, oni su završili za samo šest meseci.

- U školi Sadberi Valley, postoje deca koja svaki dan sati pišu kao pisci, neprestano crtaju kao umetnici, stalno rade na lončarskom kolu kao keramičari, posvećuju se kuvarstvu kao kuvari, posvećuju se sportu kao sportisti, ili deca koja ne preskaču 4 sata trube svaki dan.

- U školi Sadberi Valley, nema prisilnog čitanja za decu koja ne mogu da čitaju. Odrasli ih ne podstiču laskanjima ili nagradama. Međutim, poremećaj čitanja je nula. Niko od dece koja je diplomirala školu nije ostala nepismena ili nije mogla da piše i čita kako treba. U ovoj školi, deca sa 8, 10, ili povremeno 12 godina možda još uvek nisu znala da čitaju i pišu, ali s vremenom su to naučila i sustigla decu koja su ranije naučila brže.

- Ova škola ne pravi razliku između godina, već omogućava deci da rade slobodno. Mlađa deca često podučavaju stariju decu. Kada napredak u učenju varira, deca pomažu jedni drugima. Ako ne pomažu, cela grupa bi zakasnila, jer se ne takmiče ili ne traže dobre ocene, pa se razvija duh zajedništva i pomoći.

- Mešanje starosti je korisno i za učenje, jer je objašnjenje od strane dece često jednostavnije nego od strane odraslih. Takođe, učenjem deca doživljavaju osećaj nezamenjivosti i postignuća. Učeći druge, deca mogu da razjasne problem i brzo dođu do suštine.

- Na kampusu je veliki bukva od 23 metra, na vrh koje je 12-godišnji dečko popeo, a odrasli nisu reagovali, već su pustili decu da rade kako žele. Takođe, kamenčići i potoci mogu postati opasni ako ih posmatrate iz određenih uglova. Prava opasnost dolazi kada se postavi mreža regulacija oko njih. Probiti regulaciju postaje izazov, a to često postaje važnije od obezbeđivanja sigurnosti. Stoga, u ovoj školi dopuštaju da se stvari odvijaju prirodno i prihvataju da postoje neki rizici. Deca imaju urođeni instinkt za samoodbranu i ne rade stvari koje bi ih uništile.

- Najveća nesreća koja se dogodila u školi Sadberi Valley bila je kada je 8-godišnje dete skliznulo i povredilo rame prilikom pada.

- U vezi sa opasnostima, jedini prostor gde su uvedena ograničenja je obala jezera. Jezera i močvare su javna opasnost i nije moguće proceniti dubinu vode samo gledanjem na površinu. Ako neko potone, to bi moglo biti fatalno. Zbog toga je na sveopštem školskom sastanku jednoglasno odlučeno da je pristup zabranjen. Međutim, oko jezera nije postavljena ograda.

- Odrasli u školi Sadberi Valley ne upućuju decu, ne prave grupe i ne pružaju pomoć kao što to rade u drugim školama. Deca su podsticana da sve rade sama. Ovo nije filozofija potpunog prepuštanja prirodi, gde odrasli jednostavno povuku ruke i ne rade ništa. Osoblje škole, roditelji i ostali članovi moraju se truditi da ne ometaju prirodno buđenje sposobnosti dece i da ne usmeravaju njihov razvoj u pogrešnom pravcu, niti da postavljaju prepreke na tom putu. Potrebna je potpuna uzdržanost.


○Ključna ideja obrazovanja u Prout Village-u

  U Prout Village-u se sve radi na principu samodostatnosti, pa čak i ako neko ne može da uči ili nema posao, niko neće zapasti u siromaštvo i svi će moći da žive. Budući da je sve zasnovano na samodostatnosti, novac nije potreban, a pošto nema preduzeća, pojmovi poput obrazovanja, zapošljavanja ili nezaposlenosti ne postoje. 

  U takvom društvu, obrazovanje je važno da bi učenici mogli da uče na što aktivniji način. Među idejama koje delimo, koje su takođe osnova upravljanja i obrazovanja u Prout Village-u, su sledeće:


【Unutrašnji svet čoveka】

Biti u svesti, postati bez uma, osloboditi se ega, privrženosti i patnje, i održavati mirno srce.


【Spoljašnji svet čoveka】

Povezivanje Zemlje u Prout Village-u i upravljanje opštinom sa svim stanovnicima. Bez rata, sukoba, oružja i novca, sa zaštitom prirode i životinja, živeti u granicama koje priroda može da obnovi i održavati miran društveni poredak.

 


コメントを投稿

0 コメント