○Osećaj opuštenosti
Kada dostignemo visok kvalitet dugoročnog pamćenja, telo će se kretati automatski, bez potrebe za razmišljanjem, što dovodi do opuštenosti uma. Što više opuštanja imamo, to je um smireniji, lakše prepoznajemo intuiciju i lakše dolazimo do ideja. Na primer, ovo možemo razmisliti kroz fudbal.
Kada početnik pokušava da zaustavi loptu koja dolazi nogom, njegova pažnja je potpuno usmerena na zaustavljanje lopte, dok će srednji igrač, nakon što pregleda okolinu, tačno zaustaviti loptu. Najbolji igrači, međutim, pored toga što zaustavljaju loptu, istovremeno prave prvi korak prema golu protivnika. Još bolji igrači ne samo što zaustavljaju loptu i prave prvi korak prema golu, već usput prolaze jednog protivničkog igrača.
Ovo je samo jedan primer, ali kada osnove, kao što je zaustavljanje lopte, dostignu vrlo visok nivo, to oslobađa više prostora za kreativnost, što rezultira mnogim novim idejama. Uz to, brzina i preciznost se povećavaju. Svi vrhunski sportisti imaju visok nivo osnovnih veština, dok početnici imaju nizak nivo. Razlikuju se čak i osnove među vrhunskim sportistima, što dovodi do razlike u primenjenim veštinama, brzini, sposobnosti donošenja odluka i opuštenosti, čime se stvara razlika u celokupnom nivou.
○Radoznalost
Pored ponavljanja osnovnih veština, važno je razmisliti i o tome da, ako volimo sport, treba da igramo utakmice, ako volimo muziku, treba da igramo jednostavne pesme koje volimo, ako želimo da naučimo da kuvamo, treba da počnemo sa jednostavnim jelima koja želimo da pojedemo, ako želimo da dizajniramo, treba da počnemo sa jednostavnim dizajnom koji nam se sviđa, a ako učimo strani jezik, nije dovoljno učiti sve reči od A do Š, već je bolje da se fokusiramo na reči koje se često koriste u svakodnevnom govoru.
Kada počnemo sa onim stvarima koje trenutno tražimo ili koje nam odmah mogu koristiti, prvo ćemo doći do zadovoljstva, a mala uspešna iskustva će nas motivisati da nastavimo. Ako svoje radoznalosti postavimo kao glavni prioritet i na osnovu toga odlučimo redosled aktivnosti, stvari će prirodno i najbolje napredovati. U većini slučajeva, nakon tri godine, razvija se naša jedinstvenost, ali ako ne prioritetizujemo radoznalost i počnemo sa učenjem od prve strane u knjizi, smanjujemo element uživanja u procesu, što često dovodi do toga da se umorimo na polovini. Ovo je obrazovni metod koji se koristi u monetarnim društvima, koji nije u vezi sa ličnom radoznalošću, dok se, s druge strane, kada je u pitanju igra, svako prvo odlučuje da uradi ono što želi, što omogućava stalnu zabavu, a time i kontinuitet, pa neprimećeno rastemo.
○Sumarizacija samostalno
Sa veštinama stečenim ponavljanjem, intuicija se manifestuje, i nešto se dovodi do kraja. Onaj koji završi, završava nešto sa kvalitetom. Da bi se stvorila visoka kvaliteta, osnovno je da to uradiš sam. Kroz selektovanje nekoliko materijala od mnoštva, samostalno završavaš rad, i rezultat je efikasan, bez suvišnih detalja, sa jedinstvenim pečatom. Trener koji vodi tim mora biti sam, jer bez njega, pravac celog tima ne može biti jasan. Ako članovi benda jednostavno prave pesmu zajedno, njihovi identiteti će se sudarati, pa će vođa benda morati da uskladi pesmu. Ako jedan crtač nacrta oči na papiru, a drugi crta usta, rezultat će biti neskladna slika lica.
Kada se dvoje ljudi bave nečim, osnovna relacija treba da bude da jedan preuzima odgovornost za završetak, dok drugi nesebično doprinosi svojim sposobnostima i pruža ideje koje proširuju mogućnosti druge osobe. Ovaj odnos se ne menja, bez obzira na broj ljudi. Dakle, ako vođa ima veliku veštinu, iskustvo i ljudsku vrednost, sve će ići bez problema. Mnogi problemi nastaju kada vođa nema dovoljno veštine ili ljudskih osobina, kada nije jasno definisan pravac, ili kada previše ljudi daje svoje mišljenje.
○Suzdržavanje od uplitanja
Kada je nešto u harmoniji, osnovno je da jedan pojedinac upravlja celokupnim procesom, što znači da će svaka odluka biti doneta i sprovedena na sopstvenu odgovornost. Suprotno tome, osnovno je da se ne mešamo u tuđe stvari. Ako bismo se uputili na pomoć nekoj osobi, to može ometati njen stav da preuzme odgovornost i donese vlastite odluke. Ako bismo želeli da dajemo savet, trebalo bi da se upitamo da li je to zaista intuitivno; ako nismo sigurni, obično je bolje da ne dajemo savet.
○Početak sa ključnim elementima
Kada pravimo nešto, obično imamo neki cilj, ali ako započnemo sa ključnim elementima proizvoda, biće lakše napraviti harmonizovanu verziju bez suvišnih delova. Ključni element je ono što čini osnovne karakteristike proizvoda, ono što mu daje prepoznatljivost i što najviše utiče na njegovu celokupnu strukturu.
Na primer, na vama zavisi kvaliteta rezultata pretrage na vama, pa će funkcionalnost pretrage biti ključni element. Ako želite da napravite auto koji ide brzo, prvo je motor, drugo je oblik vozila ključni element. Ako pravite udobnu stolicu, oblik i materijal na mestima gde se telo dodiruje biće ključni element. U pripremi hrane, najčešće je prvi ključni element ukus, drugi je izgled jela, treći je posuđe.
Kada završite ključni deo, možete reći da ste već završili većinu posla. Svi drugi elementi se onda jednostavno prilagođavaju glavnim karakteristikama. Kvalitet gotovog proizvoda može se proceniti unapred, i možete tačno predvideti vreme potrebno za završetak, što olakšava održavanje fokusa. Ako radite u timu, ovo će pomoći i u održavanju motivacije grupe.
Na primer, kada se radi velika čišćenja, prvo pomerite veliki nameštaj i očistite uglove. Na taj način većina posla je završena, a ostaje samo da se očiste manji delovi. Takođe, možete okvirno izračunati vreme završetka, što olakšava održavanje fokusa.
○Visina svesti
Kada se posmatraju ljudi koji su pronašli svoj poziv ili odgovarajući posao, jasno je koliko visoka svest treba da bude svakog dana kako bi se stvorio proizvod najboljeg kvaliteta. Visoka svest znači da osoba stalno razmišlja, da je iskrena i posvećena, da je obdarena intuicijom, i da ima duboku koncentraciju, izdržljivost, sposobnost posmatranja i sprovođenja.
Ljudi koji su pronašli svoj poziv obično žive redovno, disciplinovano. Možda ih drugi vide kao vredne radnike, ali oni to rade jer veruju da će im to doneti bolje rezultate i omogućiti rast, zbog čega osećaju ispunjenje. Dakle, to nije samo trud, već je to prirodan način života, u kojem se sve što rade radi sa pozitivnim stavom i entuzijazmom, što doprinosi njihovoj svakodnevnoj ispunjenosti. Ovo su ponašanja koja su moguća samo kada se radi o pravom pozivu, jer njihov ceo dan, od jutra do večeri, posvećen je tome, čak i dok odmaraju, to je u njihovim mislima, i svi njihovi planovi su usmereni ka tome.
Dakle, kako će se nešto što trenutno radite razvijati u najbolje moguće, može se videti posmatranjem vašeg trenutnog pristupa. Ako većinu svog vremena tokom dana koristite na nešto što vas zaista zanima, sa jasnim ciljem i napredovanjem u odnosu na prethodni dan, za tri godine ćete postati osoba sa jedinstvenim izrazom. Ako to već radite tri godine, postaćete stručnjak.
Razmotrimo razlike u nivou svesti na primeru radnog mesta. Na primer, radnici na privremenim poslovima obično imaju niži nivo svesti u odnosu na stalno zaposlene. Njihov glavni cilj je zarada, pa je vreme koje provode radeći ograničeno na nekoliko sati dnevno. Zbog toga gotovo nikada ne razmišljaju o svom poslu van radnog vremena. S druge strane, stalno zaposleni provode većinu svog vremena na poslu. Ipak, mnogi od njih rade samo da bi obezbedili životne troškove, a radno vreme im je često određeno od strane kompanije, pa nisu potpuno autonomni, zbog čega njihov nivo svesti nije tako visok. Sa pozicije menadžera i nadređenih, nivo svesti je obično viši, jer se fokusiraju na sitne detalje na koje zaposleni često ne obraćaju pažnju. Vlasnici firmi ili osnivači često su ljudi koji su pronašli svoj poziv i posvetili mu ceo svoj život. Čak i tokom pauza, nakon posla ili vikendom, razmišljaju o svom poslu, i rad im je zabavniji od odmora.
Ovo je samo jedan primer, ali naravno, među radnicima na privremenim poslovima i stalno zaposlenima postoje i oni koji su našli svoj poziv.
U društvu zasnovanom na novcu, malo je onih koji su našli svoj pravi poziv, pa je nivo svesti generalno nizak. Kada se ljudi različitih nivoa svesti udruže u grupi, teško je da će imati isti nivo koncentracije, da će razgovarati o istim temama ili koristiti vreme na isti način. Razlika u nivou svesti često nastaje zbog toga što posao ili zadatak ne odgovara ličnim sposobnostima, pa ljudi koji nisu na svom mestu često imaju nizak nivo svesti, dok oni koji su pronašli svoj poziv prirodno imaju visok nivo svesti. Ovaj fenomen se može primetiti i u školskom sistemu, jer učenici koji imaju dobre rezultate u školskim predmetima jednostavno rade ono što im odgovara, dok učenici sa lošijim rezultatima nisu nužno manje inteligentni, već im predmeti koji se nude u školi možda ne odgovaraju. Među onima koji loše polažu testove, neki mogu da se ističu u umetnosti ili sportu, jer im ti predmeti više odgovaraju. Učenici koji nemaju svoje jake predmete često razvijaju osećaj inferiornosti ili nesposobnosti tokom školovanja, što može dovesti do pasivnog stava prema učenju.
Svako ko radi ono što mu odgovara, prirodno ima visok nivo svesti, obiluje energijom i pokazuje izuzetne talente u tom području. Ljudi mogu da postignu visok kvalitet u svom radu samo kada imaju visok nivo svesti u tome što rade. Ako želite da postignete bolje rezultate u svojim aktivnostima, morate se posvetiti svom pravom pozivu, a često su tragovi za to već skriveni u vašim hobijima.
○Ekstremni napori
U svetu postoje ljudi koji imaju dubok pogled na stvari i mogu da analiziraju stvari iz perspektiva koje su mnogima nevidljive. Takvi ljudi obično imaju velike sposobnosti, ali ono što im je zajedničko jeste da su prošli kroz ekstremna iskustva. Zbog toga njihov pogled na svet postaje dublji. Ljudi koji se bave stvarima koje nisu njihov poziv obično ulažu u to umerenu energiju, koncentraciju i vreme. Zbog toga doživljavaju samo mala, kratkotrajna iskustva bola i zadovoljstva. Njihovo iskustvo je površno, a njihova sposobnost da duboko posmatraju stvari je ograničena. U kontekstu firme, ovo su obično zaposleni na nižim pozicijama. S druge strane, ljudi koji imaju duboko razvijen pogled na stvari, ili su izuzetni u svom polju, često su prošli kroz ekstremna iskustva. Čitali su ogromne količine knjiga, stvarali ogromne brojeve dela, vežbali sate i sate, posmatrali stvari dugo, razmišljali satima, radili izuzetno puno, ili prodavali proizvode velikom broju ljudi. Oni ulažu nevjerojatno puno vremena u jednu stvar, do granica patologije. Zbog toga su prošli kroz neverovatne muke, ali su i stekli ogromna znanja. Zato znaju šta znači dostići kraj nečega. Drugim rečima, oni znaju granicu onoga što se može postići za 24 sata, i stoga razumeju svaki korak tog puta, od početka do kraja. Zbog toga mogu da vide delove stvari koje su nevidljive za druge i da prepoznaju koliko je potrebno da se postigne određeni nivo. U firmama, ovo su obično osnivači.
Kada ljudi govore o iskustvima koja su imali, njihov govor je snažan. Zbog toga su njihovi razgovori privlačni, a njihove reči imaju težinu. Zato su priče onih koji su prošli kroz ekstremna iskustva uvek zanimljive, dok priče prosečnih ljudi nemaju dubinu.
Ljudi koji nisu prošli kroz ekstremna iskustva često osećaju zabrinutost kada njihova deca ili bližnji odluče da se bave nečim ekstremnim, i pokušavaju da ih odvrate od toga. Ekstremni napori mogu da ugroze zdravlje. Međutim, ako se pogleda iz druge perspektive, to su zapravo neophodni koraci na putu ka tome da postanete izuzetni.
Kada se bavite nečim ekstremnim, obično gubite ravnotežu. Međutim, ako to radite dovoljno dugo, naći ćete pravi balans. Tako ćete moći da zadržite samo najefikasnije delove tog ekstremnog iskustva, dok ćete u isto vreme naučiti kada da popustite i kada da se opustite.
Ekstremni napori su nešto što svako može da postigne. Međutim, postoji jedan uslov – to je samo moguće kada sledite svoje istinsko interesovanje, kada se posvetite svojoj životnoj misiji ili idealnoj profesiji. Ako pronađete to, prirodno ćete ulagati ogromno vreme u to i razvijaćete se u stručnjaka.
Kada počinjete kao početnik, važno je više se fokusirati na količinu nego na kvalitet, dok stičete znanje i povećavate svoje veštine. Kada dođete do tačke kada možete da vidite širu sliku, vaša sposobnost da sagledate stvari se poboljšava, pa ćete preći sa kvantiteta na kvalitet.
○Predviđanje, pokretačka snaga, i poštovanje
Lideri u organizacijama, menadžeri, sportisti i drugi ljudi koji postižu rezultate u konkurentnim oblastima imaju zajedničke osobine. To su visok nivo sposobnosti za "predviđanje" i "pokretanje" akcije. Na primer, menadžeri koji mogu da predviđaju da će neki proizvod postati glavni tok u budućnosti. Zatim, potrebna je akcija, pokretačka snaga, da taj proizvod proizvedu i oblikuju, ili da prikupe potrebne resurse i ljude. I sportisti, na primer, kada se dvojica boksera bore, stalno pomeraju gornji deo tela, izbacuju udarce i vrše taktičke manevre. Znači, oni predviđaju naredni potez. Zatim, primenjuju pritisak (pokretačku snagu) i pokušavaju da zadaju težak udarac u stomak ili vilicu. Fudbaleri koji su dobri u driblingu se često opisuju kao "dobri u driblingu", ali pre nego što naprave dribling, kao u boksu, oni pomeraju gornji deo tela i prave feinte kako bi stvorili šansu za prolazak. Dakle, prvo predviđaju, pa zatim pokreću akciju. I defanzivci rade isto, kada predviđaju kretanje napadača sa loptom, kreću se da je oduzmu. Iako su brzi, defanzivci koji loše predviđaju mogu biti prevareni, dok oni koji bolje predviđaju uspešno osvajaju loptu. Ova principa važe za sve sportove. Treneri sportskih timova takođe predviđaju informacije o protivnicima u ligi, analiziraju treninge i njihove efekte, i koriste to za kreiranje treninga koji će primeniti sa igračima. Dakle, predviđaju i zatim pokreću akciju.
Svaka osoba ili organizacija koja postiže rezultate uglavnom prvo pobeđuje zahvaljujući ovoj sposobnosti za predviđanje, dok istovremeno poseduju i pokretačku snagu (sposobnost realizacije). Oni koji brzo razmišljaju imaju prednost u predviđanju, zbog čega imaju više slobode, obdareni su intuicijom, ideje im brzo dolaze, i to ih vodi ka pobedi u konkurenciji i dominaciji u igrama. S druge strane, oni koji nemaju dovoljno slobode osećaju nesigurnost i zabrinutost, nisu u stanju da slede svoju intuiciju i ne vide način kako da probiju prepreke. Da biste poboljšali svoju sposobnost predviđanja, postoje dva načina: jedno je sticanje iskustva i znanja, a drugo je stavljanje većeg opterećenja na mozak kroz treninge. Primeri za stavljanje opterećenja na mozak su sledeći:
- Čitanje ogromne količine knjiga u kratkom vremenskom periodu. To povećava kapacitet mozga za obradu podataka, čineći razmišljanje bržim.
- Stalno razmišljanje. Ključ za dugoročnu posvećenost je baviti se nečim što volite.
- U timskim sportovima, kada napadači sa loptom imaju više od dvoje defanzivaca na njima, potrebno je više brzine razmišljanja i brzine donošenja odluka, čime se predviđanje ubrzava.
- Obavljanje više od dve radnje u isto vreme, što povećava kapacitet za obradu informacija u mozgu. Na primer, trčanje dok žonglirate, ili rešavanje kviza dok obavljate neki drugi zadatak nogama.
- U fudbalu, na primer, ako se na treningu igra sa pravilom da se pasira samo jednom, igrači moraju da predviđaju sledeći potez, što vodi ka tome da predviđanje postane navika. Takođe, igrači mogu biti podeljeni u timove sa više od četiri različite boje majica, uz zabranu pasiranja ili vraćanja pasova određenim bojama, ili čak da trener tokom utakmice menja boje timova, što povećava opterećenje za praćenje i donošenje brzih odluka.
Da biste stavili opterećenje na mozak, potrebno je obavljati više zadataka istovremeno, umesto da se fokusirate samo na jedan. To povećava brzinu razmišljanja, kapacitet za obradu informacija i brzinu donošenja odluka. Što je vaša sposobnost predviđanja veća, to je verovatnije da ćete ostvariti rezultate. Bilo da se radi o pojedincu ili organizaciji, liga ili nivo kojem pripadate je određena vašim sposobnostima, ali oni sa višim sposobnostima predviđanja dolaze do viših pozicija. Ako su dve osobe sa sličnim sposobnostima predviđanja, razlika će biti u fizičkim sposobnostima ili drugim faktorima.
Ako su predviđanje i pokretačka snaga oba na visokom nivou, rezultat će biti postignut, ali kada se tome doda ljudska pristojnost (etika i umerenost), rezultat postaje izvanredan. Svi vole osobe koje su ljubazne, empatične, umeju da pozdrave i zahvaljuju se, te mogu da sarađuju sa svojim timom. Osobe koje nemaju pristojnosti biće manje voljene od drugih i samim tim će imati manje prilika. Ipak, ako imaju sposobnosti, mogu ostvariti rezultate, ali će propustiti mnoge dobre prilike. Kada je osoba sa pristojnošću lider, u grupi se stvara krug dobrih međuljudskih odnosa, a grupa postaje takva da poštuje jedni druge. Kada lider nema pristojnosti, ali je sposoban, grupa će biti nelagodna, a duh međusobne pomoći će biti slabiji.
○Iskustvo uspeha
Kada postignete rezultate u nečemu na čemu radite, stičete sposobnosti, prate vas konkretni brojevi, i postignete uspeh, ljudi vas primećuju, pohvaljuju, a vaša mišljenja počinju da privlače pažnju, osećate se motivisano i imate mnogo samopouzdanja.
Veliko iskustvo uspeha je i proces učenja kako se stvari uspešno realizuju, što postaje veliko bogatstvo u životu i izvor samopouzdanja. Čak i kada se kasnije posvetite nečemu drugom, već imate iskustvo uspeha, što olakšava postizanje novih rezultata. Imate poverenja u sebe jer znate da je moguće postići uspeh i možete da primenite iskustva iz prethodnog uspeha na nova iskušenja.
Međutim, iako postignete veliki uspeh, to neće biti kraj vašeg životnog puta. Takav uspeh nosi mnoge elemente koji vas mogu učiniti srećnim, ali ne znači da su svi problemi nestali. Ipak, iz tog iskustva uspeha možete naučiti da ne postoji krajnji cilj života u tom uspehu. Tada dolazite do pitanja: šta je zapravo svrha života? To je već pomenuto: odgovor leži u bez uma (bez prisutnosti ega i patnje), u mirnom stanju koje nije vezano ni za šta, koje se oslobodilo od patnje i opsesija. Ljudski ego uvek želi da nešto postigne, i ubrzo se desi da postizanje postane jedini cilj života.
0 コメント