○Otpadne vode domaćinstva
Da bi se izgradila kuća koja je u skladu s prirodom i autonomna, potrebno je rešiti i problem otpadnih voda. Glavni izvori otpadnih voda u domaćinstvu dolaze iz veš mašina, kuhinje, kupatila, WC-a i drugih izvora. Osnovni princip je da otpadne vode infiltriramo u zemlju kroz rupu iskopanu u blizini stambenog objekta, u skladu s prirodnom metodom infiltracije. Jednostavno rečeno, u rupu se stavlja šljunak ili pesak, a otpadne vode se upijaju u zemlju.
Za otpadne vode koristićemo keramičke cevi (clay pipes). Ove cevi se prave od gline koja se peče na temperaturama većim od 1000℃, čime se postiže visoka čvrstoća, otpornost na koroziju i hemijske supstance, a takođe se radi o materijalu koji se prirodno može vratiti zemlji.
Takođe, veoma je važno koristiti ekološke deterdžente, sapune i paste za zube koji ne sadrže hemijske supstance. Sapuni i šamponi napravljeni od esencijalnih ulja ne koriste naftne proizvode ili hemikalije, pa se potpuno razgrađuju nakon upotrebe. Takođe, može se koristiti etanol za dezinfekciju, jer on ima antibakterijska svojstva i može smanjiti rast bakterija na površini kože. Etanol se dobija iz biljaka poput trske, pa se može direktno vratiti u zemlju i uzgajati planirano. Za pranje posuđa i odeće može se koristiti voda zagrejana na više od 70 stepeni, koja ima svojstvo da ubija bakterije i skida mast, a zatim se koriste prirodni deterdženti.
Što se tiče paste za zube, većina komercijalnih pasti sadrži hemikalije koje se ne razgrađuju u potpunosti, pa one neće biti korišćene. Paste koje sadrže ksilitol ili fluor mogu biti razmatrane. Zubi se peru četkicom, a između zuba se koristi konac. Samo četkanje četkicom čisti oko 50% zuba, dok se ostatak čišćenja vrši koncem. Ako se nakon svakog obroka ne koristi i jedno i drugo, većina ljudi će razviti karijes.
Na ovaj način, koristeći isključivo prirodne materijale, otpadne vode će se filtrirati u zemlju, čime se izbegava zagađivanje tla.
○Biogas WC
Obrada ljudskih izmeta koristi biogas WC. Ovaj sistem je zasnovan na biomasa energiji, iz koje se mogu izvući gas, električna energija ili vodonik, koji se zatim koriste. U kućama se postavlja rezervoar za kišnicu, koja se koristi za ispiranje WC-a, kupanje, zagrevanje vode i pranje veša. Zbog problema sa smanjenjem vodnih resursa, smanjuje se upotreba vode iz reka i jezera.
Takođe se koristi toalet papir koji se prirodno razgrađuje, napravljen od biljaka kao što je bambus.
Posebnu pažnju treba posvetiti tome da, u slučaju da metan gas iz bio WC-a procuri, treba obratiti pažnju na njegov položaj i opremu, kako bi se sprečilo da gas završi u unutrašnjosti prostorija, kao što su WC-i. U nekim slučajevima, varnice u električnim instalacijama mogu izazvati eksploziju.
U slučaju prirodnih katastrofa, kao što su zemljotresi, pitanje dostupnosti WC-a postaje važno. Iako vodeni WC može raditi bez struje, u slučaju nestanka vode, neće biti moguće ispiranje. Zbog toga je važno omogućiti da se izmet premesti u WC rezervoar ručno, kako bi se rešio problem sa WC-ima u vanrednim situacijama.
Ako biogas WC nije moguć, treba razmotriti upotrebu bio WC-a. U njemu se koristi bambusovo brašno ili piljevina, koje pomažu u razgradnji izmeta, pretvarajući ga u kompost. Bio WC ne koristi vodu, a ni sakupljanje nije potrebno. Materijal unutar WC-a (bambusovo brašno) treba povremeno dopunjavati ili zamenjivati. Ovaj sistem koristi metodu odvajanja velikih i malih izmeta. Razlog za to je da prekomerna vlaga ometa fermentaciju, a mokraća stvara neprijatan miris. Reaktor koristi sunčevu energiju za zagrevanje i ubrzanje razgradnje.
Takođe, jednokratne pelene za bebe i pelene za starije osobe često se prave od drveća. Takođe, za spaljivanje korišćenih vlažnih pelena potrebna je jača vatrena snaga, što znači da se emitovao više ugljen-dioksida. Stoga, platnene pelene su prvi izbor. Korisnici sintetičkih pelena mogu osetiti svrab, pa se preporučuje korišćenje materijala od prirodnih vlakana. U svim kućama u kojima žive bebe, starije osobe ili osobe kojima je potrebna nega, biće obezbeđena mala mašina za pranje platnenih pelena i prostor za njihovo čišćenje. Ovaj otpad će takođe biti tretiran putem prirodnog infiltracionog sistema za otpadnu vodu.
Odluka o odlaganju otpada u društvima kao što je Prout Village, koji funkcioniše na principu samoodrživosti, znači da ne postoje supermarketi ili prodavnice, a time ni plastične kese, PET boce, limenke, staklenke i druge ambalaže koje se ne razgrađuju prirodno. To znači da preostali otpad bude organski otpad i ambalaža koja se prirodno razgrađuje. Ovaj otpad se prvo razgrađuje u biogas WC-u i koristi se kao izvor energije. Ako to nije moguće, koristi se kompost, sa principom sličnim onom u biološkom WC-u, mešanjem sa bambusovim brašnom i piljevinom, a mikroorganizmi se brinu za razgradnju.
Na ovaj način, otpad iz domaćinstava, ljudski izmet i ostatak hrane se uglavnom obrađuju na samom imanju. Otpadne vode se samostalno tretiraju i vraćaju zemljištu, čime se održava čistost reka i mora, omogućavajući da voda bude pitka, a vodeni ekosistemi se vraćaju u svoje prirodno, bogato stanje.
○3D štampači
3D štampači koriste PLA filament napravljen od skroba, poput onog iz trske, kukuruza ili krompira, koji se prirodno razgrađuje u okolini.
U kućama Prout Village-a, stanovnici koriste 3D štampače kako bi besplatno proizvodili životne potrepštine od lokalnih resursa.
3D štampači mogu stvoriti trodimenzionalne objekte direktno iz 3D slika na računarskom ekranu. Zbog toga dizajneri dele svoje dizajne putem interneta, pa svaki stanovnik može da izabere dizajn koji mu se sviđa ili da kreira svoj. Pravila dizajniranja proizvoda i štampača su sledeća:
- Glavni prioritet je korišćenje sirovina koje se mogu nabaviti bilo gde u svetu.
- Prvi izbor za materijale su sirovine koje se mogu prirodno vratiti u okolinu, poput PLA filamenata napravljenih od skroba ili biljnih resursa kao što su bambus i drvo, koji se mogu ponovo koristiti.
- Korišćenje recikliranih materijala.
- Nema zagađenja prirodnog okruženja.
- Ne koriste se materijali životinjskog porekla, kao što je koža.
- Dizajn proizvoda treba omogućiti da 3D štampači prave druge 3D štampače, što će omogućiti brzu izgradnju u drugim opštinama ili tokom obnove nakon katastrofa.
U skladu sa ovim pravilima, u fabrici za proizvodnju proizvoda vršiće se i popravke, kao i povratak starog električnog uređaja u sirovinu za ponovnu upotrebu.
○Električni peć, peć za topjenje
Metali se koriste kao materijali za javnu infrastrukturu, stanovanje i električne uređaje, a peć za topljenje je neophodna za pravljenje metala i stakla iz mineralnih resursa. Ovo su obično male do srednje peći za topljenje, kao i takozvani tatara, što je tradicionalna metoda sa niskim pećima od gline. Drvo i bambusovo drvo koriste se kao materijali za paljenje vatre.
Broj proizvedenih proizvoda u opštini će biti manji u poređenju sa novčanim društvom, ali s obzirom na to da se koristi drveni ugalj, i dalje dolazi do emisije ugljen-dioksida. Količina emisije zavisi od ukupnog broja mesta gde se ovaj proces sprovodi. Stoga će biti razmatrana i upotreba malih do srednjih električnih peći. Ako se električni peći mogu pokretati isključivo iz obnovljivih izvora energije opštine, tada će to biti prioritet.
Na taj način bi se proizvodili čelik, bakar, aluminijum, staklo i drugi metali. Stanovnici će proizvoditi samo onoliko koliko im je potrebno, a u ovoj fazi će se takođe vršiti reciklaža metala. S obzirom na to da se rade sa visokim temperaturama, ako je moguće, višak toplote iz opreme može se skladištiti u baterijama na pesak ili se koristiti za proces uklanjanja ulja iz bambusa.
○Mala fabrika za poluprovodnike
Većina kućnih aparata i električnih uređaja koristi poluprovodnike. Poluprovodnici su male komponente koje omogućavaju bežičnu komunikaciju, podešavanje zvučne jačine zvučnika, kontrolisanje motora, kao i obavljanje računskih operacija i postavljanje tajmera.
Poluprovodnici se obično proizvode u fabrikama koje koštaju milijarde ili čak trilione. Međutim, u društvu koje funkcioniše na samoodrživosti, opština će proizvoditi samo potrebne količine za sopstvene potrebe, čime će biti obezbeđena lokalna proizvodnja. Zato će se koristiti mini fabrika, poput 3D štampača.
Osim poluprovodnika, predviđa se proizvodnja štampanih ploča sa komponentama kao što su otpornici, kondenzatori, transformatori, diodi i tranzistori, koristeći 3D štampače.
Na ovaj način, minerali će biti pretvoreni u metalne materijale, a poluprovodnici i štampane ploče proizvedeni u malim fabrikama biće ugrađeni u proizvode. Umesto velikih fabrika, koristiće se male fabrike koje koriste što više lokalnih resursa. Na taj način biće ostvarena proizvodnja u minimalnoj količini i proizvodnja sa što manjim uticajem na životnu sredinu. Takođe, ovo će omogućiti da glavni delovi budu dostupni svima, bez monopola. Ovo će takođe biti deo proizvodnog kompleksa opštine.
○Ograničena upotreba betona
U novčanom društvu, asfalt i beton su dva glavna materijala koja se koriste za asfaltiranje puteva širom sveta. U nekim selima, koriste se kameni pločnici kako bi poboljšali izgled grada, pri čemu se ponekad koristi beton. Takođe, beton se koristi za zidove tunela i metroa.
Asfalt se pravi od nafte, zbog čega se u procesu proizvodnje emituje ugljen-dioksid. U slučaju betona, materijal za učvršćivanje zemljišta, cement, sadrži krečnjak, koji se spaljuje na više od 900°C i postaje gašeni kreč, pri čemu se oslobađa ugljen-dioksid. Takođe, za spaljivanje se koriste fosilna goriva kao što su nafta i ugalj, što uzrokuje dvostruku emisiju ugljen-dioksida. Prema nekim statistikama, emisija ugljen-dioksida od proizvodnje cementa čini 8% ukupnih emisija na globalnom nivou, dok u Japanu čini 4%.
Razlog za upotrebu betona je potreba za jačinom na putevima, jer teški objekti kao što su automobili moraju da se kreću po čvrstim površinama. Takođe, beton omogućava glatko kretanje, čime se smanjuje energetska potrošnja vozila, a za velike građevinske objekte kao što su zgrade i stanovi, potrebno je koristiti materijale koji imaju potrebnu čvrstoću, a beton je postao povoljan i lako dostupan.
U svakodnevnom životu, beton se koristi u mnogim oblastima, a njegov prekomeran korišćenje izaziva globalnu nestašicu peska i šljunka, koji su neophodni za proizvodnju betona. Zbog toga je došlo do sukoba među zemljama zbog eksploatacije peska, a neka mesta su već ograničila vađenje peska. Iako se smatra da je krečnjak, koji se koristi za proizvodnju cementa, relativno bogat, i to je ograničen resurs, i njegova prekomerna upotreba može dovesti do njegovog iscrpljivanja.
Osnovni razlog za ovu prekomernu upotrebu je želja za zarađivanjem, bilo da je reč o državama, kompanijama ili pojedincima. Beton je postao neophodan za život, ali mora se smanjiti emisija ugljen-dioksida kako bi se rešavali problemi sa klimatskim promenama. Stoga je neophodno ograničiti upotrebu betona u određenim delovima života i smanjiti ukupnu količinu njegove upotrebe.
Na primer, u Prout Village-u, ne bi se gradili objekti poput zgrada i stanova od betona, pa se na taj način smanjuje količina betona koja se koristi. Takođe, temelj za kuće je prvo prioritetno kamen-temelj, što smanjuje količinu betonskih temelja. Stubovi su od brzo rastuće javorovine, a zidovi su od slame, tako da beton neće biti korišćen.
Metod transporta među stanovnicima unutar opštine je da se koriste automobili koji idu brzinom od 20 km/h, dok se za srednje i dugačke udaljenosti između opština koristi voz. Zbog toga neće biti potrebe za betonom na auto-putevima.
Međutim, beton će biti potreban za železničke pruge, kao i za tunele i mostove koji zahtevaju veliku čvrstoću. Takođe, za puteve unutar opštine biće potrebno koristiti beton, ali neće biti potrebe za izgradnjom mreže uličnih puteva kao u gradovima novčanog društva, nego će biti korišćen samo minimum. Ovi putevi će biti prioritetno od kamenih ploča, čime će se dalje smanjiti upotreba betona, a pejzaž opštine će se poboljšati. Osim toga, beton će se koristiti za brane i, ako bude potrebno, za izgradnju drugih infrastrukturnih objekata.
Na ovaj način će se smanjiti ukupna količina betona koja se koristi, a ako društvo više ne bude novčano, emisija ugljen-dioksida takođe će biti znatno smanjena. Kamen-limun, koji se koristi za beton, može se eksploatisati širom sveta, dok je naftni asfalt ograničen. Pošto se nafta približava iscrpljenju, beton će postati prvi izbor za asfaltiranje puteva.
Takođe, razvijena je tehnologija za reciklažu već upotrebljenog betona, pa će se, ukoliko bude moguće, prioritetno koristiti reciklirani beton.
U Japanu postoji i umetnička kamen-masa (Chou Shichi Tataki) koja je stvorena u periodu Meiji, kada nije bilo velikih građevinskih mašina. Ova kamen-masa je korišćena u velikim projektima, kao što su gradnja luka i kanala. Umetnička kamen-masa je mešavina 10 delova granita koji je erodirao u pesak i 1 deo krečnjaka. U područjima gde nije bilo peska, koristile su se odgovarajuće gline i vulkanske prašine.
Umetnička kamen-masa ima osobinu da se stvrdne u vodi, a mešavina gline i prirodnog kamena formira debeli zaštitni sloj na spoljnim strukturama kao što su brane i vodene kapije. U ovom procesu, između prirodnih kamenčića ostavlja se prostor od 10 cm za mešavinu gline, i kamenčići se međusobno ne dodiruju. Zatim se kompresuju udaranjem. Ovaj proces zahteva mnoge radne ruke.
Umetnička kamen-masa se takođe smatra ekološkom jer se može prirodno vratiti u okolinu. Ako bi bila primenjena u opštinskim putevima, ovo bi bila takođe opcija.
Dalje se razvila metoda u kojoj se mešaju 100 delova zemlje, 40 delova peska, 30 delova gašenog kreča i maglina voda kako bi se stvorila čvrsta masa, koja se koristi za izgradnju kuća.
U ovom slučaju, vrsta zemlje utiče na izbor sredstva za stvrdnjavanje. Za zemlju koja sadrži više peska koristi se cement kao sredstvo za stvrdnjavanje, dok se za lepljivu zemlju koristi gašeni kreč (složeni sa vodom). Gašeni kreč se dobija dodavanjem vode u krečnjak. Proporcije materijala i izbor materijala za mešanje zavise od osobina zemlje, što utiče na način na koji se zemlja stvrdnjava.
U budućnosti, ako se razvije metoda za stvrdnjavanje zemlje bez upotrebe krečnjaka, koja bi bila slična betonu, to bi mogla biti opcija. Međutim, trenutno je važno ograničiti upotrebu betona, kao i preći na društvo koje nije zasnovano na novcu, kako bi se maksimalno smanjile emisije ugljen-dioksida.
0 コメント