○Ishrana u monetarnom društvu
Život u monetarnom društvu često podrazumeva kupovinu namirnica u supermarketima ili prodavnicama. Zbog toga je postalo uobičajeno konzumirati povrće, meso i prerađenu hranu koja sadrži pesticide, aditive i beli šećer.
Primeri aditiva u hrani uključuju: sredstva za kvasce, margarin (biljne masti), koagulante, arome, emulgatore, regulatore pH vrednosti, sredstva za narastanje, zaslađivače, boje, konzervanse, sredstva za zgušnjavanje i stabilizaciju, antioksidanse i sredstva za sprečavanje kvarenja. Ovi aditivi se koriste kako bi hrana "izgledala privlačno", "mogla dugo da se čuva" ili "imala bolji ukus", sa ciljem da privuče potrošače, podstakne kupovinu i poveća profit.
Beli šećer se brzo transportuje u krv nakon obroka, izazivajući nagli porast nivoa šećera u krvi. Ponovljeni takvi skokovi dovode do smanjenja lučenja insulina, što povećava rizik od razvoja dijabetesa.
Ako biste u blizini kuće uzgajali povrće bez pesticida, mogli biste ga ubrati i konzumirati sveže. Ovo je najjednostavniji, najbrži i za telo najmanje opterećujući način ishrane. Međutim, u monetarnom društvu, usled zahteva za masovnom i stabilnom proizvodnjom, transportom na velike udaljenosti, dugim skladištenjem i pridobijanjem potrošača, hrana se menja u oblik koji odstupa od prirodnog stanja, često sadržeći pesticide, aditive i šećer.
Kombinacija stresa, prejedanja, neuravnotežene ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti, prekomernog rada, pušenja i prekomerne konzumacije alkohola doprinosi razvoju gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, raka, moždanog udara i drugih bolesti povezanih sa načinom života.
○Šta se otkriva kroz post
Količina hrane koju konzumiramo može uticati na naše telo na različite načine. Na primer, mnogi su iskusili prejedanje prilikom izlaska u restoran, što može dovesti do osećaja umora i težine u želucu, zbog čega je potrebno odmoriti se pre nego što se nastavi dalje. Nasuprot tome, konzumacija obroka s malom količinom masnoće i umerenom porcijom, na nivou ispod osećaja potpune sitosti, omogućava prijatno varenje i lakše kretanje posle obroka. Kada se uporedi stanje tela nakon "teških" i "lakih" obroka, intuitivno je jasno koji od njih deluje zdravije.
Šta se, međutim, događa kada se potpuno prestane sa unosom hrane? Ova praksa otkriva jednu važnu stvar. Polenska alergija, koja mnogima stvara probleme, može se značajno smanjiti ako se preskoči samo jedan dan obroka. Ipak, kada se obroci ponovo započnu, simptomi poput zapušenog nosa i svraba očiju se vraćaju. Ako se pređe na post od nedelju dana, tokom tog perioda polenska alergija se povlači, kožne nepravilnosti nestaju, a tri sata sna postaju dovoljna za odmor. Tokom ovog vremena, snaga za fizičke aktivnosti opada, pa energija za kretanje postaje ograničena. Kada se unos hrane ponovo nastavi, koža postaje glatka i zdrava na određeni period.
Ovi rezultati jasno pokazuju veliki uticaj hrane na telo i osvetljavaju vezu između ishrane i bolesti.
○Pristup ishrani
Sledeće se osvrćemo na pristup ishrani poznat kao makrobiotika. Makrobiotika se ističe celovitim korišćenjem namirnica – pri čemu se ne bacaju kora i koren povrća – zatim principom lokalne proizvodnje i potrošnje (koriste se sezonski i lokalni proizvodi), upotrebom prirodnih sastojaka bez pesticida i aditiva, minimalnom preradom namirnica, kao i oslanjanjem na tradicionalne japanske začine i metode kuvanja poput misoa, soje i soli.
Osnovni odnos namirnica u makrobiotičkoj ishrani je sledeći:
Žitarice (osnovna hrana): 40%–60%
Povrće: 20%–30%
Mahunarke i morske alge: 5%–10%
Miso supa i slično: 5%–10%
Ljudi koji se pridržavaju ovakvog vegetarijanskog načina ishrane, ali potpuno odbacuju hranu i odeću životinjskog porekla, nazivaju se vegani. Vegani konzumiraju samo žitarice, mahunarke, povrće, voće, gljive i morske alge. Oni ne jedu meso životinja poput svinja, goveda, živine, kao ni ribu, morske plodove, jaja, mleko, mlečne proizvode i med. Takođe ne koriste odeću napravljenu od kože ili krzna. Vegani izbegavaju sve proizvode životinjskog porekla, kako za ishranu, tako i za odeću i druge namene, odbacujući svaku praksu koja uzrokuje patnju životinja.
U svetu postoje i drugi pristupi ishrani. Vegetarijanci izbegavaju meso, oslanjajući se na žitarice i povrće. Tu su i makrobiotika, veganizam, kao i prirodni pristupi ishrani poput Natural Hygiene i Raw Food, koji podrazumevaju izbegavanje termičke obrade hrane kako bi se očuvali enzimi, pri čemu se konzumiraju sirovo povrće i voće. Ajurveda, tradicionalna indijska medicina, uključuje vegetarijanstvo sa termičkom obradom hrane. Kineska tradicionalna medicina, poznata kao jela od lekovitih biljaka (yakuzen), fokusira se na divlje bilje poput borovih iglica i pelina. Fruitarijanci jedu uglavnom voće, dok likvidarijanci uzimaju samo tečnosti poput vode i voćnih sokova.
Zajedničko za ove pristupe ishrani jeste izbegavanje mesa, belog šećera, aditiva i industrijski obrađene hrane, kao i fokus na prirodne proizvode bez pesticida i đubriva. Takođe se preporučuje pažnja prema varenju, uživanje u umerenim količinama hrane, i praćenje telesnog ritma od 24 sata.
- Od 4 ujutru do podneva: vreme za eliminaciju (izbacivanje toksina i ostataka hrane iz tela).
- Od podneva do 8 uveče: vreme za unos i varenje (idealno za jelo i varenje hrane).
- Od 8 uveče do 4 ujutru: vreme za apsorpciju i korišćenje (asimilacija hranljivih materija u telu).
Makrobiotika preporučuje žvakanje hrane oko 100 puta. Dobro žvakanje sprečava prejedanje, aktivira mozak, poboljšava stanje želuca i creva i doprinosi boljem snu. Bolovi u stomaku, težina u želucu, zatvor i nesanica mogu se javiti i zbog nedovoljnog žvakanja. Hranu treba žvakati sve dok se prirodno ne razgradi, čak i ako je ne progutate odmah. Pošto se hrana u želucu pretvara u kašastu masu, ukoliko se to postigne već u ustima, smanjuje se opterećenje unutrašnjih organa i poboljšava apsorpcija hranljivih materija.
Uzimajući u obzir ove aspekte, u Prout Village-u se preporučuje ishrana zasnovana na žitaricama. Konzumacija mesa nije zabranjena.
Čak i uz zdravu ishranu, ljudi mogu oboleti, ali zdrava ishrana je neophodna za dugoročno uživanje u stvarima koje volimo.
Što se tiče svakodnevne upotrebe šećera, soli, pirinča i proteina, s gledišta prirodne ishrane, preporučuje se sledeće:
Umesto belog šećera, pogodniji su prirodni zaslađivači poput šećera od repe, sirupa od soka javora ili ksilitola. Ovi zaslađivači manje podižu nivo šećera u krvi, ali je i dalje važno ne preterivati s njihovom konzumacijom.
So bogata prirodnim mineralima, poput morske soli, bolja je od rafinisanih soli. Kada je reč o pirinču, integralni pirinač je bolji od belog, jer sadrži više hranljivih materija i pomaže u ublažavanju zatvora, što ukazuje na dobro stanje crevne flore i doprinosi zdravlju.
Proteini se, umesto iz mesa, mogu unositi iz soje i sličnih biljnih izvora.
○Metode uzgoja
U Prout Village-u, uzgoj namirnica se paralelno sprovodi kroz prirodnu poljoprivredu i hidroponiku.
Prirodna poljoprivreda je metoda uzgoja bez upotrebe pesticida i đubriva štetnih za telo i zemlju, a već se primenjuje kako u zemlji tako i u inostranstvu. Njen zagovornik je bio Masanobu Fukuoka, čija filozofija povratka prirodi podrazumeva da je zemljište bogato hranljivim materijama tamo gde ljudi ne intervenišu, a različite biljke i insekti slobodno žive. Fukuokina polja nisu orana više od trideset godina, niti su tretirana hemijskim đubrivima, kompostom ili pesticidima, a uspevao je da na oko 33 kvadratna metra proizvede oko 600 kilograma pirinča i pšenice.
Dubina do koje čovek može da obradi zemlju plugom ili motikom je 10–20 centimetara, dok korenje trave i zelenog đubriva prodire na dubinu od 30–40 centimetara ili više. Ovo korenje omogućava vazduhu i vodi da prodiru dublje u zemlju. Kad korenje i mikroorganizmi umru, zemlja postaje plodna i mekša. Povećava se broj glista, a krtice prave dodatne kanale u zemljištu. Na ovaj način priroda sama stvara povoljne uslove za uzgoj biljaka, a zemljište ostaje trajno plodno bez stvaranja zagađenja. Načela prirodne poljoprivrede su: bez oranja, bez đubriva, bez uklanjanja korova i bez pesticida.
U zatvorenim prostorima primenjuje se hidroponika. Ovaj metod uzgoja ne koristi zemlju; korenje biljaka se uranja u vodu sa hranljivim materijama, koja omogućava biljkama da apsorbuju potrebne hranljive materije, vodu i kiseonik. Ovim se sprečava pojava insekata, omogućava uzgoj zdravih biljaka bez pesticida i planiranje proizvodnje nezavisno od sezonskih promena. Vertikalno postavljanje biljaka štedi prostor i omogućava uzgoj većih količina unutar stambenih objekata.
Iz uzgajanih biljaka sakuplja se seme, koje se pere, suši i čuva u posudama u frižiderima ili drugim pogodnim mestima za skladištenje.
Ovim procesom, koji može da sprovede svaka porodica, svi mogu nasleđivati osnovna znanja o ishrani neophodna za život, što obezbeđuje sigurnost hrane i njen opstanak u vanrednim situacijama.
0 コメント