Prout Village je društveni sistem koji zamenjuje kapitalizam i socijalizam, i u kojem ne postoji novac. Takođe, to je održivo društvo.
Ratovi, problemi siromaštva, uništavanje prirode, klimatske promene i epidemije su globalni problemi koji se i dalje nastavljaju. Razmišljajući o rešenju svakog od njih, ostvarenje mira u društvu deluje kao vrlo daleki cilj. Međutim, ukoliko prepoznamo jedno ključnu tačku koja je koren svih tih problema, videćemo da je rešenje zapravo jednostavno. Ta ključna tačka je „sistem novca“, jer su svi društveni problemi, direktno ili indirektno, povezani sa novcem.
Na primer, ratovi između država često se dešavaju zbog nacionalnih interesa, kada se resursi otimaju i pretvaraju u novac. Kada dolazi do političke korupcije, novac je prisutan kroz moć, visoke plate i mito. Kompanije moraju proizvoditi proizvode i ostvarivati profit kako bi opstale, što znači da iscrpljivanje resursa nikada ne prestaje. Problem uništavanja prirode takođe nastaje jer zaposleni u kompanijama koje uništavaju prirodu moraju zarađivati za život, pa iako su svesni da to šteti prirodi, nisu u mogućnosti da prestanu sa radom. Klimatske promene i globalno zagrevanje povezani su sa porastom emisije ugljen-dioksida, koja je povećana zbog ljudskih ekonomskih aktivnosti, odnosno aktivnosti kojima se zarađuje novac. Problemi sa krčenjem šuma takođe se pojavljuju jer pojedinci ili kompanije mogu slobodno kupovati zemljište, a zatim krčiti drveće kako bi ostvarili profit. Oduzimanje riba iz mora i promena ekosistema takođe je povezano sa novcem, jer ribari, bez obzira da li rade legalno ili ilegalno, moraju da nastave sa ribolovom kako bi preživeli. Problem otpada takođe proizlazi iz toga da, na primer, kompanije koje proizvode hranu koju prodaju u supermarketima moraju da ostvaruju profit kako bi nastavile da funkcionišu, pa koriste prekomernu plastičnu ambalažu da bi poboljšale izgled proizvoda i naglasile sigurnost. Zbog toga, količina otpada u domaćinstvima raste, raste količina otpada koji nije moguće spaliti, a otpad se često baca u reke i mora. Elektronski uređaji se takođe proizvode u velikim količinama, kako bi bili odmah dostupni kupcima, jer je bolje prodati proizvod odmah nego čekati kupca i izgubiti profit, ali to povećava količinu neprodatih zaliha koje se na kraju bacaju.
Problemi dugog radnog vremena u preduzećima takođe su povezani sa tim što zaposleni moraju da zarađuju platu da bi preživeli, pa moraju da prihvate prekovremeni rad ako im preduzetnik to naloži. Problem razlika u prihodima takođe postoji, jer postoje ljudi koji su vešti u zarađivanju novca i oni koji to nisu, a ne postoji način da se to spreči. To je slično tome što neki ljudi dobro funkcionišu u sportu, dok drugi nisu. Takođe, krađe i trgovina narkoticima ne prestaju, jer ljudi koji se time bave zarađuju za život. Beskućnici postoje širom sveta zato što nemaju novac. Problem opadanja broja stanovnika i starenja populacije u Japanu je vezan za to da će u budućnosti radna snaga opasti i time će konkurentnost zemlje opasti, što znači da će i nacionalni interes i profit opasti. Pad u isplatama penzija i raspad penzijskog sistema takođe je problem koji se tiče novca. Kada prirodne katastrofe unište grad, za obnovu je potreban novac. Problemi sa epidemijama takođe nastaju jer ljudi moraju da rade i zarađuju, zbog čega dolazi do kontakta sa drugim ljudima i širenja zaraze.
Mnogi ljudi širom sveta su pokušavali da nađu rešenja. Međutim, broj društvenih problema nije opao, već se nagomilao. Osnovni uzrok tih problema leži u tome što je društvo zasnovano na novcu, a novčani sistem je nesavršen. Ukoliko se ovaj sistem ne promeni, problemi neće nestati. Zbog toga, ljudi moraju da preispitaju način života. To znači razmisliti o tome zašto žive i kako treba da žive. Da bi ljudi živeli, potrebni su im i priroda i naučna tehnologija, a ovde ćemo opisati kakvo je društvo Prout Village. Jednostavan zaključak je da bi svet trebalo da izgleda ovako.
U različitim regijama sveta, osnovna jedinica biće Prout Village, autonomna zajednica koja se sastoji od oko 60.000 stanovnika u krugu prečnika 4 km. Svi proizvodi za život, kao što su smeštaj, kućni aparati, hrana, energija, obrazovanje i zdravstvo, biće proizvedeni od strane lokalnih stanovnika koristeći lokalne resurse, i svi će ih moći besplatno koristiti. Smeštaj će biti izgrađen od prirodnih materijala i biće dizajniran tako da se može vratiti prirodi. Ove kuće koristiće materijale poput bambusa, kamena i zemlje, biće visoko energetski efikasne, sa dobrom termoizolacijom, a grejanje i hlađenje će biti obezbeđeni tokom celog dana. Svi stanovnici će moći besplatno da iznajme ove kuće od opštine.
Kućni aparati i drugi proizvodi za život biće proizvedeni ručno ili pomoću 3D štampača. Ovi proizvodi će biti napravljeni od resursa koji se mogu prikupiti u okolini i biće besplatni. Broj proizvedenih proizvoda biće ograničen brojem stanovnika, a dizajn proizvoda će biti takav da omogućava njihovu ponovnu upotrebu, čime će se smanjiti potreba za vađenjem resursa i eliminisati iscrpljivanje resursa i uništavanje prirode.
Svi otpadni voda iz domaćinstava će se upijati u zemlju pored kuća. Zbog toga neće biti korišćeni deterdženti, sapuni ili šamponi koji sadrže hemikalije, već esencijalna ulja, voda sa temperaturom od 70 stepeni ili više, i etanol od biljaka kao što je šećerna trska. Na taj način neće doći do zagađenja mora i reka, koje će se vratiti u svoj prvobitni čist oblik.
Električna energija će se proizvoditi uglavnom korišćenjem talasne energije, kao što je talasni generator sa klatnom na moru ili rekama, kao i magnezijumskih baterija. Ovaj tip proizvodnje energije ne zahteva velike uređaje i može da se koristi danju i noću. Zatim, broj ovih sistema će biti povećan kako bi se dobilo više energije. Pored toga, biće kombinovani sa biomasom dobijenom od pokošene trave i otpada iz domaćinstava, kao i malim vetroturbinama. Na ovaj način, izvori energije će biti diversifikovani i ukupna proizvodnja će biti povećana. Električna energija će se proizvoditi na moru i širom opštine.
Hrana će se proizvoditi u domaćinstvima na poljima bez upotrebe pesticida, koristeći prirodne metode poljoprivrede, kao i vodenu kultivaciju u sopstvenim domovima. Biljke uzgajane hidroponski mogu se proizvoditi tokom cele godine. Na ovaj način neće biti zagađenja tla, a stanovnici neće padati u siromaštvo.
Medicinska nega će biti zasnovana na prirodnim lekovima, kao što su lekovite biljke, a ishrana će se bazirati na žitaricama i biljkama, čime će se znatno smanjiti učestalost bolesti. Bolnice će biti izgrađene u centru opštine i biće besplatne. Lekari će biti ljudi koji se bave tim poslom iz poziva, a ne radi profita.
Lokalne šume će biti pod kontrolom opštine, koja će razdvojiti drveće koje treba da ostane od onog koje treba da se posadi, a biće sprovedena i planska sadnja. Na ovaj način, područja bogata prirodom biće održana širom sveta.
Obrazovanje neće ličiti na škole u novčanim društvima. U Prout Village-u, deca i odrasli bave se onim što žele, bilo samostalno ili u grupama. Te grupe ili sekcije će biti osnovne jedinice, a deca i odrasli će birati aktivnosti koje im se dopadaju, poput odlaska u školu. Svi će od najranijeg uzrasta preuzimati odgovornost za sopstvenu radoznalost, a okruženje neće ometati njihove aktivnosti, čime će se podsticati rano samostalno donošenje odluka i pronalaženje svog poziva.
Poslovi poput onih koji zahtevaju rad od jutra do večeri neće postojati, a rad će se obavljati samo za javne radove, koji će trajati samo nekoliko sati nedeljno, ili možda i manje. Preostalo vreme će biti posvećeno ličnim interesima. Škole, firme, uništavanje prirode, zagađenje, smeće, novac, porezi, i siromaštvo će nestati. Neće biti ni penzijskog sistema, a hrana i smeštaj će biti proizvodeni od strane zajednice, čime će svi moći da žive ceo život bez brige o neimaštini.
Ako dođe do prirodnih katastrofa i opština bude uništena, obnova će se vršiti uz korišćenje lokalnih resursa, pa neće biti potrebno obezbediti finansijska sredstva, niti razmišljati o tome da li će ekonomski oporavak biti uspešan. Ono što je potrebno su radna snaga, lokalni resursi i 3D štampači, a ljudi imaju slobodno vreme, pa će obnova biti brza.
Kako se sve više zemalja sastoji od ovakvih opština, kultura i raznovrsnost biće poštovane, a putovanje između zemalja biće slobodno bez potrebe za pasošima. Glavna sredstva prevoza u opštini biće automobili koji se kreću brzinom od 20 km/h, a za srednje i duže međuočinske razdaljine koristiće se vozovi, koji koriste električnu energiju. U životu u Prout Village-u neće biti poslova koji zahtevaju brzinu, jer svi žive opušteno, pa će na tlu prioritet biti sigurna vožnja, a ne brzina. Takođe, poluprečnik od ivice opštine do centra je 2 km, pa će putovanje brzinom od 20 km/h trajati samo 15 minuta. Kada treba ići dalje, koristiće se vozovi, a kada stignu u sledeću opštinu, ljudi će iznajmiti automobile za dalji put. Ovim se teži ka cilju da saobraćajnih nesreća i smrtnih slučajeva bude nula.
U podzemlju će biti postavljene kablove za prenos električne energije, čime će ceo svet biti povezan. Višak električne energije u regionima tokom dana koristiće se u onim regijama koje su noću.
Ovaj povezani svet biće upravljan organizacijom pod nazivom Svetska federacija, koja će okupiti predstavnike svih zemalja. Granice između zemalja će nestati, siromaštvo će biti eliminisano, a ratovi zbog novca i resursa neće postojati. Slobodno kretanje ljudi između zemalja doprinosiće većoj interakciji među etničkim grupama, što će dovesti do bržeg mešanja rasa, pa će za nekoliko hiljada godina na planeti Zemlji postojati ljudi svih rasa.
Ovo je društvo koje je održivo i u kojem će ljudske sposobnosti biti maksimalno iskorišćene, a koje neće koristiti novac. U kapitalističkom društvu ljudi moraju raditi duže i do penzije kako bi zaradili novac, dok će prelazak na društvo u kojem će se proizvoditi samo za potrebe lokalne zajednice značiti da će biti dovoljno samo osnovnih javnih radova i prikupljanja resursa za opstanak.
Postoji mišljenje da će, ako se životne potrepštine obezbede besplatno, nastati lenjivci, ali lenjivci se pojavljuju kada se ljudi prisiljavaju da rade ono što ne žele, a to je posledica kapitalističkog društva u kojem moraju da rade da bi zaradili novac. Ako se deca prisiljavaju da uče ono što im je odbojno, postaju lenja, ali nakon škole će se aktivno baviti stvarima koje vole. To je slučaj i sa odraslima. U Prout Village-u, broj ljudi koji se opuštaju i uživaju u životu raste.
Ako se stvori Prout Village, problemi sa uništavanjem zemljišta, mora i vazduha, kao i društveni problemi, nestali bi širom sveta. Međutim, za ljude bi postojali drugi problemi. Ljudski život je ispunjen patnjama poput besa, kajanja, nesigurnosti, ljubomore, i inferiornosti, a uzrok tih problema je ego ljudi. Sa egom dolazi i razmišljanje, a razmišljanje stvara patnju. Ako smirimo te misli i postignemo bez uma, patnja nestaje. To je moguće kroz koncentraciju svesti na jednu tačku. Kroz kontinuitet tog procesa, bez uma postaje navika, što stvara miran život. To znači da se u Prout Village-u radi i na unutrašnjem i spoljašnjem aspektu ljudskog života.
0 コメント